Председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун изјавио је да очекује да ће током сусрета председника Србије и Турске Александра Вучића и Реџепа Тајипа Ердогана у Будимпешти бити направљен помак у добрим политичким и економским односима, али не и такав да ће Анкара смањити и обуставити подршку лажној држави Косово у изградњи такозване косовске војске.
Дрецун је то рекао за ТВ Танјуг, на питање шта ће за Србе на КиМ значити то што у октобру команду Кфора преузима турски генерал и на констатацију да ће се Вучић и Ердоган током викенда састати у Будимпешти.
Он напомиње да би први човек Кфора, без обзира које националности био, требало да се понаша у складу са мандатом датим Резолуцијом 1244 и да у складу са њим обезбеди сигурно окружење свима, посебно Србима.
"Имајући у виду понашање Турске, која чини ми се, у одређеним фазама злоупотребљава веома добре билатералне односе наше две земље, да би пружила подршку лажној држави морамо да имамо одређен степен резерве према томе што команду Кфором преузима турски генерал", каже Дрецун и подсећа да је турски контигент најбројнији, да је увећан са 3.500 на 4.500 и као такав већ распоређен на северу.
Додаје да паралелно имамо јачање контигента и из Албаније, што, оцењује, није нимало случајно.
"Турски и албански војници, ако би дошло до кризе, као што је ова на северу КиМ, неће стати на страну српског народа. Турска је земља која гради добре политичке и економске односе са Србијом. На том пољу очекујем да ће бити направљен напредак у сусрету Ердогана и Вучића, али не и да ће Турска смањити и обуставити подршку не само лажној држави Косово него и изградњи тзв. војске Косова", истиче Дрецун.
Према његовим речима, тог тренутка када је Турска ту формацију која је незаконита и супротна Резолуцији 1244 наоружала офанзивним средствима, постала је један од дестабилизујућих фактора не само на Косову и Метохији, већ и у региону.
"Нико не може да оспори чињеницу да ако се таква војска ствара, не ствара се да би ратовала са Северном Македонијом и Албанијом, већ са српским народом и да би могла да пружи подршку у реализацији пројекта велике Албаније", навео је Дрецун.
Истиче да је улога Турске двосмерна - има позитивне аспекте када је у питању билатерално партнерство са Србијом и крајње негативну улогу када се пружа подршка лажној држави Косово, која је претежно муслиманска.
На питање колико је реално да се избори на северу КиМ одрже до краја године, посебно након поруке амасадора Квинте и поруке из Брисела да то мора бити учињено што пре, одговара да ће притисци Запада ићи у том правцу како би се створио привид враћања Срба у институције, посебно на северу, али без испуњавања услова и разлога због којих су изашли.
Подсећа је да је то било зато што већ једну деценију није формрирана Заједница српских општина, због терора над Србима и њиховог хапшења, и додаје да ниједан услов није испуњен.
На делу је, каже, игра премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија, којом жели да створи привид деескалације, а Србима да наметне потписивање грађанске иницијативе за смену градоначелника, иако би најједноставније било да поднесу оставку.
"Сада ако би 20.000 Срба то потписало, било би бесмислено да бојкотују изборе. Онда би Курти у рукама имао њихове потписе, постављао би услове и покушао да прогура лојалне Србе. Изиграо би Србе не испунивши им ниједан захтев и вратио их у институције, како би се онда рекло да је испунио своје а да сад Србија треба да реализује оно што запад сматра споразумом, а ми предлогом немачко-француског споразума", оцењује Дрецун.
Наглашава да су Американци већ дефинисали циљеве, чланство такозваног Косова у Европској унији и НАТО-у, као и да више не говоре о чланству у Уједињеним нацијама, јер знају да то не могу да прогурају у овој фази.
"Ако би натерали Београд да односе са Приштином гради на поштовању принципа територијалног интегритета и суверенитета, а што би значило признање, изманеврисали би чланице ЕУ које не признају Косово, не би морали да признају али се не би противиле чланству Косова у НАТО-у", каже Дрецун.
Наглашава да су избори на северу КиМ први корак на отварању тог пута, кроз чланство у НАТО-у и додаје да се нада да ће српски народ бити мудар да не наседне на преваре Куртија.