Грчки премијер Киријакос Мицотакис угостиће сутра у Атини лидере Западног Балкана, али радној вечери, која је посвећена европској будућности региона, као и енергетској безбедности на Балкану и у југоисточној Европи, неће присуствовати ни премијер Албаније Еди Рама, ни председник Бајрам Бегај.
Односи Грчке и Албаније већ неколико месеци су у "минус фази" због хапшења представника грчке мањине, градоначелника вароши на југу Албаније Химаре Алфреда Белерија, уочи локалних избора у мају ове године, због оптужбе за куповину гласова. Како за "Косово онлајн" кажу аналитичари из Тиране, односи нису трајно нарушени, али неће бити лако поправљени.
Вечери у Вили "Максимос" у Атини присуствоваће председник Србије Александар Вучић, председник Црне Горе Јаков Милатовић, премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски, председница Министарског савета Босне и Херцеговине Борјана Кришто и премијер тзв. Косова Аљбин Курти. Сем њих, уз домаћина Мицотакиса биће и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Шарл Мишел.
Мицотакис позив за учешће није упутио албанском премијеру Едију Рами, како је то било очекивано, већ председнику те земље Бајраму Бегају. Бегај је, међутим, у дипломатском тону одговорио да не може да дође због раније планираних обавеза.
Познаваоци прилика међутим кажу да је изостанак представника Албаније са састанка регионалних лидера у Грчкој кулминација кризе односа између две земље, која траје још од маја ове године и хапшења Белерија.
Грчки званичници су неколико пута у оштром тону говорили о том потезу званичне Тиране. Министар спољних послова Грчке Јоргос Герапетритис рекао је недавно да је Албанија тим хапшењем "пуцала себи у ногу". У Химари су одржани и протести због хапшења Белерија, у којима су учествовали и градоначелници Атине и Солуна.
Рама је убрзо одговорио да би грчки званичници требало да поштују закон и поручио да не могу да се противе одлукама суда демократске државе. Указао је да је "озбиљно забринут" начином на који то питање ескалира и додао да је шокиран протестом такве природе, како је додао, "без преседана у историји Европе".
Неприхватљива Рамина реторика
Аналитичар и новинар из Тиране Бен Андони мишљења је да је криза између Албаније и Грчке привременог карактера, али да неће бити лако поново успоставити добре односе.
"Требаће им релативно много времена. Случај 'Белери' показао је не само незрелост албанског правосуђа, већ и политички "аматеризам", као и недоличан протагонизам власт. Када помислите да има неколико десетина оптужби опозиције за нерегуларности на прошлим локалним изборима, а да скоро нико није ухапшен, то вас наводи на размишљање да је требало бити опрезан око хапшења Белерија", каже Андони.
Андони додаје да је са друге стране, кампања коју је за локалне изборе водио премијер Албаније Еди Рама у Химари, показала је да албанска држава вршила велики утицај на изборе.
"Рамина реторика је била очигледно наметљива и неприхватљива. Могао је једноставно да се бави пројектима свог кандидата. Верујем да ће грчка држава својим искуством и опрезношћу превазићи ову ситуацију, иако ће тражити уступке од Албаније, за које се надамо да неће бити оптерећујући", истиче Андони.
Андони додаје да су односи Албаније и Грчке били оптерећени и раније многим питањима, од којих велики број ни данас није решен.
"Наравно, најосетљивији од свих је Закон о поморским границама, о коме се парадоксално није ни разговарало за време диктатуре. Овде треба окривити и албанске шефове дипломатије, који су девет месеци преговарали о епиконтиненталном појасу и оне који су се бавили економским зонама само шест месеци. Било је потребно 40 година преговора за итало-грчке економске зоне. Упућивање Међународном суду правде изгледа као решење, али журба са тим делује ми неразумно. У међувремену, Албанија има прилику после случаја 'Белери' да добије на времену за односе са Грчком у погледу морских граница, али и да реално сагледа своје ставове и хаос својих политичара", каже Андони.
Када је у питању наставак европских интеграција, Андони оцењује да ће Грчка свакако бити једна од последњих земаља ЕУ која ће подржати чланство Албаније у ЕУ.
Осим Раме и Мицотакиса, нема састанака
Аналитичар Ђерђ Зефи такође истиче да су односи између Албаније и Грчке у прошлости превалили тежак пут.
"У њима доминира ирационалност и менталитет прошлости. Међусобне оптужбе без правог разлога. Чак је и случај 'Белери' непотребан изговор. За време владе Едија Раме, грчко-албански односи су престали да буду државни и постали персонализовани. Када је био Ципрас, за кога се мора рећи да је ненационалистички политичар, Еди Рама није направио никакав мост приближавања, већ је правио мале провокације као што је џамија на Акропољу. Након што је на чело грчке владе дошао Мицотакис, Рама га је одмах назвао својим великим пријатељем и најавио да су односи ојачани", каже Зефи.
Зефи оцењује да је Белери "провинцијска жртва игре двојице људи".
"Али овде је драма у томе што су односи међу државама потпуно уништени јер су се претворили у личне односе међу људима. Осим Раме и Мицотакиса, нема састанака министара, академика, институција, а нажалост ни новинара. Укратко, немамо никакав однос са Грчком", истиче Зефи.
Зефи додаје да су Албанија и Грчка суседи и да имају безброј питања која треба да реше.
"Али морамо поћи од оних питања која су однос две земље довела до апсурда. Оно што је важно је поновно успостављање односа између земаља који су у стварности постојали од времена ренесансе, грчке револуције и касније, односа који Албанце и Грке чине блиским пријатељима и у државном погледу, какви јесу и у стварности. Увек ће бити проблема између Грчке и Албаније, као што је нормално, таквих проблема има свуда. Али важно је њихово решење", каже Зефи.
Зефи је мишљења да би релаксирање односа Тиране и Атине требало да отпочне пуштањем Белерија на слободу и да Албанија не треба да доводи у питање свој пут ка ЕУ.
"Он се налази у затвору због Раме и Мицотакиса. Белери је вештачко и није државно питање. У Химари није било сукоба мањине и Албанаца. Пут ка ЕУ не угрожавају ни Белери ни Омонија, већ Еди Рама и његова влада. Са друге стране Атина више не би требало да користи Химару, јер је много изгубила са тактичке стране. Ова политика је нанела штету и Атини. Грци имају право да буду поносни на раст Албаније, јер су допринели помажући Албанцима када су били у невољи, чекајући и бринући о њима. А званична Атина, која је покушала да промени етнички и верски супстрат, спектакуларно је пропала. Не би требало да користи питање Химаре као монета за преговоре са ЕУ. Ако има проблема, решавајте их како треба, комшије решавају спорове међу собом", закључује Зефи.