Шта вечерас чека Србију у Атини: Притисци из два смера и Зеленски као чупавац из кутије

Уколико Владимир Зеленски долази у Атину - три су разлога за неформалну вечеру високих званичника ЕУ и представника Западног Балкана, а притисци на Србију иду "у пакету" с вечером и то из два смера, каже за РТ Балкан дипломата Зоран Миливојевић, коментаришући неформални скуп чији је домаћин грчки премијер Киријакос Мицотакис а на коме би, према још непотврђеним најавама грчких медија, могао да се појави и председник Украјине.

"Први разлог је 20 година од Солунског самита, везано за ЕУ и евроинтеграције и покушај да се симболично након две деценије подсети на то у Грчкој. Такође, и да ова одлазећа екипа у ЕУ, такорећи 'предизборно', поново пошаље поруке о европској перспективи, дакле нешто што слушамо годинама. Желе да дају до знања да је Западни Балкан, како они зову овај простор, од интереса за ЕУ", наводи Миливојевић, напомињући да је контекст значајан:

"Улазимо у јесен која је за Запад веома важна, па отуда и потреба да се његов утицај подигне на највиши ниво - управо преко механизма који је главни за његов утицај на овом простору, а то је та 'европска перспектива'. Поново ће бити речи о томе да нема ЕУ без Западног Балкана, да је то интерес и будућност. Те поруке смо и до сада слушали, али је моменат да се то поново стави до знања и то у Грчкој."

Интересне сфере и борба за ваздух

Интерес Грчке други је повод за овакав састанак, наводи наш саговорник, како за регион тако и за њен активан однос у ЕУ. 

"Грчка нема простор за утицај, помало је и изолована, с обзиром на свој географски положај, али и као најзадуженија земља ЕУ. Ово је прилика и грчкој дипломатији и политици, као и Мицотакису да после избора мало подигне ниво и углед Грчке. И у политичком и у регионалном смислу, везано за ривалитет са Турском, али и генерално, везано за њену геополитичку позицију", објашњава искусни дипломата. 

Ово је, према речима нашег саговорника, посебан интерес Грчке и када је реч о региону и њеној позицији у ЕУ, али и у НАТО-у. 

"Посебно је значајно гледати то са аспекта ривалитета с Турском. Грчка је инфериорнија, па би да парира Турској колико је могуће кроз ту европску перспективу, Грчка би да преузме улогу промотера те идеје на Западном Балкану, тим пре што Румунија и Бугарска имају знатно мањи утицај", наглашава Миливојевић. 

Посебно је занимљива могућност доласка украјинског председника Владимира Зеленског, чија држава није чланица ЕУ, нити је део Западног Балкана.

"Ако долази Зеленски, то је идеја Американаца. Будући да Американци имају значајан утицај у Грчкој, користе сваки састанак, сваки форум, сваку могућност да промовишу проукрајинску политику, која им је сада приоритетна", указује Миливојевић.

Није занемарљиво ни то што Запад жели да истакне колики је значај односа према Русији и украјинском питању, посебно имајући у виду утицај Русије и Кине на југу Европе, нарочито на нашим просторима.

Миливојевић коментарише и најављено учешће премијера тзв. Косова Аљбина Куртија на састанку, упркос томе што Грчка не признаје самопроглашену независност јужне српске покрајине. 

"Учешће Куртија је јасна порука да се на простору Западног Балкана, дакле када је у питању западнобалканска шесторка, у Вашингтону, а великим делом и у Бриселу гледа као на шест независних држава, што је посебна тема везано за позицију Грчке", каже наш саговорник.

У том смислу, притисци на Србију, истиче Миливојевић, ићи ће кроз два смера: везано за Косово и Метохију, али и усклађивање са политиком ЕУ око увођења санкција Русији.

Србија и БиХ нису увеле санкције Русији, па се очекује да ће се и на представнике БиХ вршити притисак, како би се, уколико верују у европску будућност своје земље, ускладили са политиком ЕУ.

"То је званичан став ЕУ. Уз вечеру и састанак на Србију иду притисци. Појављивање Владимира Зеленског на таквом састанку само по себи је притисак, а биће их још", наглашава Миливојевић.

Како је "Еурактив" раније јавио, званичници Европске уније и лидери Западног Балкана присуствоваће неформалној вечери данас у Атини на позив грчког премијера Киријакоса Мицотакиса, а према сазнањима грчких медија украјински председник Владимир Зеленски могао би се појавити као "специјални гост".

Међутим, премијер Еди Рама није позван због хапшења градоначелника Химаре Фредија Белерија, оптуженог за куповину гласова за изборе 14. маја.

Уместо тога, Мицотакис је позвао албанског председника Бајрама Бегаја, чија је улога углавном церемонијална и не укључује његово ангажовање у политици или доношење важних одлука.