Готово 40 посто грађана Косова старости између 25 и 34 године размишља о одласку у земље Европске уније после 1. јануара 2024. године када на снагу ступи визна либерализација, показало је истраживање портала "SchengenVisaInfo.com", које преносе косовски медији.
Према овом истраживању, нешто више од 60 посто грађана Косова, наводно, не планира одлазак у Европску унију. Бољи познаваоци прилика на КиМ, међутим, сумњају у овај податак и сматрају да је проценат оних који ће после 1. јануара 2024. године кренути пут Немачке или Француске, нарочито млађих од 24 године, прилично већи.
Као главни аргумент у прилог овој тези наши саговорници узимају податке појединих албанских економских стручњака који тврде да је Косово само у последње две године напустило више од 200.000 људи и да ће тај талас добити на интензитету после ступања на снагу визне либерализације.
"Ваља имати у виду и веома важан податак да је на Косову у овом тренутку око 100.000 људи животне доби између 15 и 21 године који не ради, нити се школују и који управо чекају визну либерализацију. Такође, Косово у овом тренутку "на спавању" нема више од милион до милион и 100 хиљада људи. Не говоримо о држављанима, и подацима пописа, и подацима са бирачких спискова, већ о томе колико људи стварно живи на Косову, и ти подаци су овакви. Очекујем да ће после ступања на снагу визне либарализације доћи до исељавања, још већег смањења броја људи", каже за РТ Балкан Демо Бериша, председник Матице Албанаца Србије.
По његовим речима у многоме је у међувремену промењена животна психологија његових сународника на Косову и Метохији. Не важи више старо правило да један из породице иде на Запад да ради и финансира целу породицу која остаје на Косову.
"Сада један иде на Запад, ожени се, поведе тамо читаву породицу и те породице остају тамо, не враћају се. Рекао бих и да је код Албанаца у одређеном смислу највећи проценат асимилације, узимају држављанства земаља у којима су се настанили. Можемо говорити о јакој дијаспори која више нема тај менталитет, посебно финансијски према Косову. Ти људи сад више не граде куће у својим селима, не враћају се тамо, него купују станове по градовима и то је нови тренд, те станове узимају тек да имају где да преспавају, док су на Косову тих 10, 15 или 20 дана док су на годишњем одмору", каже Бериша.
Наш саговорник посебно напомиње чињеницу да следи одлазак четврте генерације Албанаца са Косова на Запад и да ће нови одласци полако испразнити тај простор.
"Тај тренд превасходно везујем за слабу, односно, никакву економију. На Косову нема ништа што би те људе задржало, привлачило. Ако имамо у виду податак да је немачка амбасада издавала око 78.000 виза годишње, очекујем да ће од јануара, у новом таласу који следи, отићи између 350 и 450 хиљада људи. Немојмо заборавити да већ имамо дијаспору која ће наћи начина да нађе посла за своје ближе и даље чланове породица у земљама Европске уније. И Европа је ту доста ишла на руку, конкретно Немачка је променила закон и сада више за држављанство није потребно седам година боравка у тој земљи него – пет. Немачка, рецимо, жели да се са људима са Балкана, а моји сународници су тренутно ти који највише хрле у ту земљу, заштити од избеглица које тамо стижу из афричких земаља", каже Бериша.
По подацима председника Матице Албанаца у Србији, Косово је у последњих десет година напустило око 600.000 људи.
"Већина тих људи асимилирају се у новим срединама. Док Србија доста води рачуна о дијаспори, да би сачувала дијаспору у смислу идентитета, језика, културе, писма, има и министарство за дијаспору, на Косову нема тог тренда да се неко озбиљно бави људима који су отишли. Друга и трећа генерација, сада четврта, губе идентитет. Ствара се једино слика неког лажног патриотизма коју можемо гледати летњих месеци, када људи стигну на одморе. Та слика је нереална и она траје тих пар месеци колико је дијаспора на одмору на Косову, манифестује се кроз потребу доказивања, кроз скупе аутомобиле, уз честе удесе, туче, па и убиства, све што се догађа", каже Бериша.
Он понавља да влада Аљбина Куртија ништа није урадила у смислу економског јачања тих простора, нема нових радних места, нема инвестиција.
"Оно мало економије што је и било сада је прешло у трговину, на Косову се 90 посто живи од трговине, а од трговине је мала зарада. Косово ће у наредним годинама остати на старцима, села ће се испразнити у потпуности. Број становника, оних који су 'на спавању', пашће испод милион", закључује Бериша.
У прилог речима Берише иде реакција шефице Популационог фонда на Косову Висаре Мујку – Нимани која је пролетос позвала на промену политика и упозорила на ризик од одласка половине младих с КиМ након либерализације виза.
Медији на албанском језику најављују да ће од јануара идуће године пут Запада кренути не само млади људи, него и читаве породице са децом. Наводи се да је Косово и на почетку 21 века типично "емигрантска територија", да масовно исељавање траје и пошто је Косово једнострано прогласило независност. Неки портали тврде и да је за 15 година независности број број ђака у основним и нижим разредима средњих школа смањен за више од 100.000 упркос и даље позитивном природном прираштају. Број студената у том периоду смањен је за око 20.000.
Према подацима Агенције за статистику које преносе медији у Приштини, само у току 2021. године са Косова се иселило 42.278 углавном младих људи, а уз људе који имају неки занат напуштаји и они са факултетским дипломама. За три месеца 2023. године, објавило је МУП тзв. Косова, тамошњег пасоша одрекло се више од 1.000 људи.
Иначе, подаци Агенције за статистику Косова говоре и о још једном проблему са којим се, уз исељавање, суочавају привремене власти у Приштини. Наиме из године у годину опада и стопа природног прираштаја у покрајини. Тако је 2016. на КиМ било 14.170 више рођених него умрлих, ова бројка у 2017. је – 13.732, у 2018. – 12.770, а у 2019. – 11.238. Опада и стопа фертилитета (број живорођене деце по жени), па је ова стопа 1990. године била на Косову 3,59, 2011. – 1,99, а сада је 1,66. Тако су подаци, о демографском буму међу Албанцима на Косову развејани суровим статистичким подацима. Они сада показују да је стопа фертилитета на Косову и Метохији, као уосталом и у Албанији, у границама европског просека и мало виша него у централној Србији.
На Косову нешто дебело није у – статистици!
Уз све ово, и сам број Албанаца који живе на Косову велика је непознаница. Попис из 2011. године говори о 1,6 милиона Албанаца, али, неки унакрсни подаци увелико ту цифру доводе под знак питања. Тако се у "Светском алманаху", (CIA World Factbook) из јула 2017. године наводи процена да је те године на Косову било 1,9 милиона становника, али и тек 562.000 регистрованих корисника мобилне телефоније. Статистика ЦИА на основу просте математике закључује да на 100 становника Косова долази тек 31 мобилни број и ту одмах у очи пада да нешто није у реду.
Пошто се број регистрованих корисника мобилне телефоније не може лажирати, сваки број мора бити регистрован, и ако се у обзир узму подаци Светске банке засновани на информацијама Међународне телекомуникационе уније да је светски просек у 2016. био 100,68 мобилних на 100 становника, испада да на Косову нешто дебело није у – статистици! Ако је број мобилних стваран, и није га могуће лажирати, закључак је да је проблем у – броју становника! Уз ово иде и податак да је на изборима 2017. године на Косову гласало тек нешто више 777.000 људи, и то са Србима и осталим мањинама!