Манастир Дечани, задужбина српског краља Св. Стефана Дечанског из 1335. године, "подигнут на десној обали Дечанске Бистрице, у затрнавској жупи, на месту које је још Свети Сава назначио за подизање манастира", "не тако давно" био је албанска црква, тврди бивша министарка спољних послова тзв. Косова.
Окидач за производњу "новог серијала" такозване историје, такозване државе, јесте дугометражни филм "Дечански кључ" Милутина Петровића, који је подржан на конкурсу Филмског центра Србије.
"Србија наводно ради на следећем пропагандном филму 'Дечански кључ' који спонзорише држава - који очигледно неће укључивати ову непобитну чињеницу: садашњи манастир Дечани је не тако давно био албанска црква", написала је на Твитеру (Икс) - који, као и папир, све трпи - некадашња министарка спољних послова "Косова" Мелиза Харадинај, чланица Алијансе за будућност Косова Рамуша Харадинаја.
Она се позива на историчара Х .Бајрамија, који, "наводи да је та чињеница откривена током археолошких ископавања 1924. око садашњег манастира Дечани, али је одмах заташкана са циљем да се сакрије истина".
Додаје да "манастир континуирано одбија било какав дијалог са владом 'Косова' и да служи као гласило Србије, а не просто као верска институција".
"Због тога, Министарство спољних послова 'Косова' не би требало у септембру да дозволи улаз овом пропагандном тиму", саветује Мелиза Харадинај и додаје да би у међувремену било врло корисно да се покрене ЕУ пројекат за манастир, "како би се осветлила будућа археолошка истраживања и ископавања на том месту". Она подсећа и на сличан ЕУ пројекат који је довео до недавног открића на "Улпијани".
Пораз балканских принчева из 1389. године
Тврдња да су Дечани албански није нова, попут тврдњи да Пећка патријаршија није српска, "јер су је градили Пећанци". (По истој логици, Храм Светог Саве такође није српски, јер су га градили Београђани?!)
Удружење косовских историчара "Али Хадри" више пута је наводило да је у случају Дечана реч о манастиру православних Албанаца и да игуман Сава Јањић служи у албанском православном манастиру, који су, како кажу, "узурпирали српски окупатори још у средњем веку".
"Неистина је да манастир Дечани припада српској цркви, већ је то храм православних Албанаца, који је обновљен на темељима илирског храма – Дардан, а манастир је саградио Фра Вита Кучи на земљи Хака Кучија из Дечана", наводи се у једној од њихових изјава.
Они су оптужили Србију да покушава да фалсификује историју тиме што "изгубљену Косовску битку из 1389. покушава да представи као победу".
"Косовска битка 28. јуна 1389. била је највећи пораз који је претрпео балкански антиосмански савез који су чинили балкански принчеви", навео је председник тог удружења Шкодран Имерај у јуну 2021, истичући да су "Срби били мањина у том савезу".
Он је додао и да "српски маневри да претворе 'Косово' у свету српску земљу не стоје, јер су Срби званично прихватили православље од Албанаца".
Oд Дарданије до тзв. Косова: Кратка историја премошћавања
Они које је заинтересовала препорука Мелизе Харадинај, могли би да пронађу још неко интересантно штиво поменутог историчара Хакифа Бајрамија.
На списку његових публикација, између осталог, наводе се и дела попут: "Политика истребљења Албанаца и српска колонизација Косова 1844-1995", "Двадесет векова косовског идентитета", "Како је Србија окупирала Косово 1912", "Начертаније: Српски политички програм за истребљење Албанаца 1844-1999" итд.
А љубитељи краћих форми свакако могу да изаберу неку од Твитер објава повезаних са поменутим открићем на археолошком налазишту "Улпијана" код Грачанице. Тамо је, наиме, недавно откривен латински натпис са потписом византијског цара Јустинијана Великог из доба његове владавине.
Приштински министар културе, омладине и спорта Хајрула Чеку је 14. августа на друштвеној мрежи Икс (Твитер) објавио да "писана посвета цара Јустинијана коју су открили археолози додатно открива богат наративни и историјски значај Дарданије".
Или, како је навела председница тзв. Косова Вјоса Османи приликом посете археолошком парку "Улпијана", та монументална открића откривају "скривене драгуље наше богате историје, при чему свако копање откопава фрагменте наше древне цивилизације, премошћујући садашњост са далеком прошлошћу".
Рекло би се да је сезона премошћавања - отворена.