Годзила на тањиру: РТ Балкан истражује да ли ће се радиоактивна јапанска риба наћи на српској трпези

Да ли ће испуштање 1,3 милиона тона радиоактивне воде из нуклеарне електране Фукушима у Тихи океан имати последице по Србију и рибу из увоза која би из Јапана могла да заврши на нашој трпези и какве би оне могле бити, питање је које се намеће после тврдње јапанских стручњака да је та вода безбедна по животну средину и здравље људи, а да су ослобођене радиоактивне честице у оквиру свих здравствених стандарда.

Горан Паповић, председник Националне организације потрошача за РТ Балкан каже да на нашем тржишту сигурно имамо туњевину из Јапана, као и неке друге морске производе упитног квалитета.

"Ми нисмо произвођачи јер немамо море и логично је да увозимо морске плодове, лигње, конзервиране сардине и туњевину. С обзиром на то да имамо и препакиваче намирница, не сумњамо да ће ти контаминирани производи завршити на нашем тржишту. Зато не прихватамо причу да та вода није опасна и тражимо појачан надзор од сектора ветерине Министарства пољопривреде при увозу", рекао је Паповић.

Открио је да се чланови Националног савета за анализу ризика и безбедности хране већ три године нису састали.

"То вам набоље показује стање у нашој прехрамбеној индустрији", револтирано коментарише наш саговорник и наглашава да га не чуди што иницијатива о независном Фонду за безбедност производа никога не занима.

Ресорно министарство, међутим, тврди супротно - да у последњих пет година на тржишту Републике Србије није било увоза конзерви рибе пореклом из Јапана.

"У Републици Србији није било увоза конзерви рибе пореклом из Јапана. С обзиром на рок трајања овог производа, у овом тренутку не постоји могућност да се предметне конзерве налазе на нашем тржишту", наводе они и упозоравају да конзерве рибе могу бити произведене и увезене из земаља ЕУ, али да је земља порекла увек доступан податак на декларацији.

Објашњавају да се приликом контроле пошиљке на граничном прелазу или у месту складиштења, проверава и земља порекла сировине и број одобрења објекта за производњу и прераду рибе.

"Тако увек постоји информација да ли риба или производи рибарства, потичу из Јапана или друге државе. Приликом увоза се такође спроводи и испитивање хране на присуство радионуклеотида, тако да у случају потенцијалног ризика, спорни производи обавезно подлежу и овом испитивању као параметру безбедности хране", истичу у Министарству пољопривреде.

Ипак, за евентуални налаз конзерви рибе које су унете у земљу нелегалним токовима, кажу да није надлежна ветеринарска инспекција.

"У случају да буде увоза рибљих конзерви из Јапана, биће појачан надзор на граничним прелазима од стране граничне ветеринарске инспекције", закључују.

Рибе и полутанти

Др Момир Пауновић, руководилац Одељења за хидроекологију и заштиту вода Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" за наш портал подвлачи да је од великог значаја који је ниво радиоактивности и количина испуштене радиоактивне воде.

"Сви знамо како радијација утиче на генетски материјал свих организама, не само рибе. Дуготрајан је полураспад радиоактивних супстанци, али умирује одлука Европске уније да се ослободи за увоз јапанских производа. Риба из океана је пуна полутаната, пре свега метала, живе који се налазе и у глечерима. Ту су и диоксини, који могу да се нађу и у слатководним локалним токовима, а ту је и микропластика за коју се не зна какав утицај има на живи систем", објашњава проф. Пауновић.

Он каже да су угрожена она становништва, попут Кине и Јапана и скандинавских земаља, у којима је конзумација рибе много чешћа него на југу и код нас.

"Употреба једном или два пута недељно, поготово рибе из окружења, нема негативних утицаја по нас", нагласио је др Момир Пауновић.

Шта се дешава у Фукушими?

Др Владимир Удовичић, научни саветник Института за физику за РТ Балкан објашњава да читава прича око испуштања радиоактивних материја у животну средину траје од акцидента у Фукушими 2011. године.

"То је сад у фази декомисије, процеса који означава крај животног века неког нуклеарног постројења. Он је индукован тим догађајем од пре 12 година и све то време се ради на деконтаминацији саме околине око Фукушиме. Ту постоје зоне искључења, прстенова око електране, као и у случају Чернобиља, где је живот за човека немогућ и забрањен. У том процесу који траје дуго и трајаће још пуно деценија, имамо проблем који је очекиван: да је ту радиоактивну воду из реактора потребно негде и складиштити, а пошто је реч о огромним количинама који не могу да се чувају у танковима, тај остатак и радиоактивни отпад мора да се припреми за складиштење. У случају воде она се разблажава и испушта у океан", наводи наш саговорник.

Такав поступак је под будним оком кровне организације, Међународне агенције за атомску енергију, која све прати, наводи он.

"Ту су стални надзори, инспектори на терену који у сарадњи са јапанским колегама све контролишу. Ја имам поверења у њих и то што се дешава. И овај сам чин је под надзором и не би требало да постоји велики импакт по контаминацију вода у околини места где се она испушта. Свака држава одлучује о додатном надзору и подизању стандарда при увозу морских производа и слично, како би се по сваку цену обезбедили безбедност", каже др Удовичић. 

Нема разлога за претерану бригу, подвлачи научни саветник, јер Директорат за радиациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије редовно спроводи годишњи мониторинг радиоактивности воде, земље, ваздуха и узорковања грађевинских материјала, ђубрива итд.

ПКС: Највише увозимо неразврстану робу и аутомобиле на бензин

Из Привредне коморе Србије за РТ Балкан су истакли да су најзаступљенији производи у извозу Србије у Јапан цигаре и цигарилоси, прехрамбени производи, резанци од шећерне репе.

"Србија је највише увозила из Јапана неразврстану робу по царинској тарифи - роба у слободној зони, нове аутомобиле на бензин, од 1.500 до 3.000 цм3, дијагностичке реагенсе. Укупан увоз из Јапана за целу 2022. годину износио је 219,3 милиона долара, док је извоз износио 94,5 милиона долара. За првих шест месеци 2023. године, укупан увоз из Јапана износио је 117,6 милиона долара, док је извоз износио 45,7 милиона долара", рекли су за РТ Балкан.

Јапан почео да испушта радиоактивну воду из Фукушиме у Тихи океан; Кина: Ово није само ваша ствар

Страх у свету

Кина и Хонг Конг из предострожности су одмах забраниле увоз морске хране пореклом из Јапана, док су Русија и Јужна Кореја подигле ниво надзора. Истовремено, ЕУ је одлучила да укине све увозне мере са Јапаном, остављајући управо Јапанцима да контролишу ниво радиоактивности.

Већ данас кинеске државне новине упозориле су да би последица по живи морски свет могла да буде "Годзила у стварном животу". Рибари брину да је читава индустрија у проблему.

"Океан је заједничко власништво целог човечанства, а насилно отпочињање испуштања нуклеарне отпадне воде из Фукушиме у океан је крајње себичан и неодговоран чин којим се игнорише међународни јавни интерес", навело је пекиншко министарство спољних послова.

Власти Хонг Конга су, такође, реаговале. "Пратићемо увоз и објављивати дневне резултате узорака радијације како би јавност била обавештена", рекла је градски секретар за животну средину и екологију Хонг Конга Вивијан Лау.

Јужнокорејска полиција саопштила је да је ухапсила 16 демонстраната док је око 50 људи покушало да уђе у јапанску амбасаду у Сеулу носећи транспаренте "море није јапанска канта за смеће" и "престаните одмах да пуштате контаминирану воду".

Многи активисти за заштиту животне средине, такође, тврде да нису проучени сви могући аспекти овог испуштања воде у море.

У марту 2011. нуклеарна електрана Фукушима је уништена након што су земљотрес и цунами поквариле системе за хлађење електране, узрокујући топљење три реактора.

Шта је трицијум и колико је опасан?

Трицијум је природни изотоп водоника. Вода која садржи трицијум се рутински испушта из нуклеарних електрана широм света. Сматра се да је трицијум релативно безопасан јер његово зрачење није довољно јако да продре у људску кожу. Када се прогута на нивоима изнад оних у испуштеној води, може повећати ризик од рака, наводи се у чланку "Сајантифик Америкена" из 2014. године.

Да би се одлагање воде завршило, потребно је да прође 30 до 40 година, уз текућа филтрирања и разблаживања, као и планирано гашење постројења.