Србија и Балкан
Србија и БРИКС: Да ли је Европска унија препрека дубљој сарадњи Београда са остатком света?
Формат БРИКС окупља земље са којима Србија традиционално негује добре односе, пошто ни једна од њих не признаје независност Косова, што представља добру почетну позицију за даљу сарадњу, сматра Зоран Миливојевић
Србија би требало да јача односе са државама чланицама БРИКС-а, а Србија нема никакве обавезе према Европској унији које би је у томе спречиле, сматрају саговорници РТ Балкан.
На самиту БРИКС-а државе чланице тог формата – Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република – одлучиле су да ће позивницу за чланство добити још шест земаља: Аргентина, Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати.
Колика је привлачност БРИКС-ове визије мултиполарног света и алтернативе хегемонији Запада показује чињеница да је више од 20 земаља званично поднело захтев за чланство у групи, док је више од 40 изразило интересовање.
Руски председник Владимир Путин поручио је да је Москва страна спремна да помогне у проширењу групе. Идеју о проширењу БРИКС- а подржао је и бразилски лидер Луиз Инасио Лула да Силва, индијски премијер Нарендра Моди, као и председник Јужне Африке Рамафоса.
Србија традиционално негује добре и пријатељске односе са свих пет досадашњих чланица БРИКС-а, али и са већином земаља које би могле да постану његове нове чланице почетком следеће године. Економска и политичка сарадња је свакако најдубља са Кином и Русијом, док су Индија и Египат, уз тадашњу Југославију, почетком шездесетих биле земље покретачи Покрета несврстаних.
Требало би нагласити и да све чланице БРИКС-а подржавају Србију када је реч о заштити њеног суверенитета и територијалног интегритета, односно да не признају једнострано проглашену независност Косова. И ту су посебно значајне Русија и Кина, као сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација са правом вета.
Развој сарадње Србије са државама чланицама, али и са самим БРИКС-ом уколико се он у будућности буде институционализовао као међународна организација, делује као рационалан корак званичног Београда. У прилог томе иде и јавно мњење, које у Србији у великој мери подржава ближу сарадњу са БРИКС-ом – па чак и пуноправно чланство у том формату.
На потенцијалном референдуму о уласку Србије у савез БРИКС, за улазак би гласало 43,2 одсто испитаника, а вероватно за би гласало још 16,5 одсто, показало је истраживање организације Нови трећи пут, спроведено почетком јуна ове године. Када би морали да бирају између Европске уније и БРИКС-а, 35 одсто грађана изабрало би ЕУ, док чланство у БРИКС-у подржава 46,9 испитаника.
Саговорници РТ Балкан: Србија већ блиска са земљама БРИКС-а
Београд већ дуже време негује добре односе са државама чланицама БРИКС-а, а уколико оне буду продубиле и формализовале своју сарадњу, то би могло донети много предности и за Србију, кажу саговорници РТ Балкан.
"Србија већ има добре почетне позиције зато што има добру сарадњу са свим водећим земљама БРИКС, али са Русијом и Кином посебно, зато што сталне чланице СБУН и стратешки су важне. Слична је ситуација и са Индијом, чија је председница на првој посети Европи била у Београду", сматра дипломата Зоран Миливојевић.
Он је рекао да се сада виде предности спољнополитичке позиције Србије, као и да процес евроинтеграција Србије не представља проблем у развоју сарадње са земљама чланицама тог формата. "БРИКС није институционализован, он није постављен на исти начин као и ЕУ. Друго, Србија у овом тренутку нема никакве обавезе према ЕУ зато што није чланица", каже он за РТ Балкан.
Србија не би ни требало да се налази на путу евроинтеграција, већ да се окрене сарадњи са свим међународним актерима у оној мери у којој је то њеном интересу, укључујући и земље БРИКС-а, каже за наш портал доцент на Катедри за међународно право и међународне односе Правног факултета Милош Јовановић за РТ Балкан.
"Ја не мислим да су тзв. евроинтеграције Србије нешто што је добро, напротив, не само да на том путу чланства ка ЕУ морамо да се одрекнемо КиМ, што је за нас недопустиво, већ ми се чини да је и сама ЕУ, која је на неки начин отелотворење данашње западне цивилизације, у цивилизацијском, културном, па и економском опадању, и да Србија тамо свакако не треба да буде пуноправни члан", сматра он.
Лидер Нове Демократске странке Србије наводи и да је у географском смислу Србија ту где јесте и да нам блиска сарадња са ЕУ одговара, односно да представља неку вресу императива. Ипак, то би требало радити без чланства у том блоку. "ЕУ се може сарађивати у оквиру Европског економског простора без чланства, што мислим да је оптимално решење. С обзиром на српску политичку ситуацију која и даље одговара синтагму да је она Исток на Западу и Запад на Истоку".
Јачање БРИКС-а је позитивно и за Србију
Јачање БРИКС-а и мултиполарности је тренд који Србији иде на руку, а уколико би се тај формат формализовао и постао права међународна организација, Београд би требало да са њом гради добре односе, сматрају саговорници РТ Балкан.
"Она има отворен простор за сарадњу, чак и без формалног чланства. Уколико се БРИКС формализује и постане права организација, ту нема великих сметњи. Може се чак рећи да би таква сарадња могла бити и препоручљива, поготово када се види какав је профил те групе и каквих потенцијалне предности она носи", објашњава Зоран Миливојевић.
Свако јачање мултиполарности је добро за Србију, а самит БРИКС-а је показао да се то несумњиво и догађа, сматра Милош Јовановић. "Србија културолошки не припада искључиво Западу, а поврх тога спољна политика западних сила према Србији је у супротности са нашим највиталнијим интересима. Другим речима, са Западом мора да се сарађује али без чланства у ЕУ и НАТО поготово. Зато је мултиполарност важна, и зато морају да се развијају односи и са Истоком."
Уколико би постала пуноправна чланица ЕУ, Србија би имала далеко мањи маневарски простор за сарадњу са Земљама изван тог блока и изван смерница које прописује заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ. Србија, такође, не би могла да преговара и потписује спољнотрговинске споразуме, пошто је то надлежност Европске комисије.
Државе у процесу приступања ЕУ нису у обавези да неупитно прате диктате из Брисела, али се то од њих ипак очекује – што показују и притисци на Србију да се усклади са политичким ставовима ЕУ, пре свега када је реч о увођењу санкција Русији. То не би био проблем уколико Србија не би званично тежила чланству у ЕУ, па самим тим ни Брисел не би имао значајан уцењивачи потенцијал, сматра Милош Јовановић.
"Сарадња би сигурно довела до притиска на европском путу, али зато ни не треба да будемо на њему. Чланство у ЕУ није у интересу Србије, штавише оно је њему супротно. Када нисте на европском путу, они на вас не могу да праве притисак. Немају чиме да вас условљавају", објашњава он.
Ова дискусија је, у великој мери, и даље хипотетичка, пошто се БРИКС и даље налази на почетку свог пута ка чвршћој формализацији и институционализацији. Ипак, примање нових чланица у тај формат и најава нових програма сарадње показују да би у скоријој будућности БРИКС могао да постане један од водећих играча на светској позорници.
А када се то буде догодило, Србији ће се отворити и нове могућности за сарадњу и развој политичких и економских односа.
