Да ли је Бразил шанса за седницу СБ УН о Космету?

Бразил, земља која не признаје лажну државу Косово, у октобру преузима председавање у Саветом безбедности Уједињених нација, а можда је, како пишу "Вечерње новости", баш то шанса да се пред овим телом, пре редовног заседања о Косову и Метохији на Ист Риверу, разговара и о притисцима на наш народ на КиМ и константном кршењу Резолуције СБ УН 1244.

"У случају да се тада не одржи заседање на ову тему, ситуација за нас је повољна и наредних месеци. Јер, током новембра председава Кина, а следећег месеца Еквадор, а обе државе не признају тзв. Косово", пишу "Новости", подсећајући да тренутно СБ УН тренутно председава САД, а да ће, непосредно пре него што палица буде предата Бразилу "главна" бити Албанија.

Процедура је јасна - с обзиром на то да ми нисмо чланица СБ УН, захтев мора да поднесе нека друга земља која је део Савета.

Наш избор

РТ Балкан анализа: Зашто је важно тражити хитно заседање СБ, тела које је донело Резолуцију 1244

Та држава предлаже и тачку дневног реда, а о усвајању се гласа на седници, и довољно је да "за" буде девет, од укупно 15 чланица, док право вета не постоји.

Пракса показује да се са заказивањем седнице не одуговлачи и да она буде у истом месецу када је и тражена. У расправи, без права гласа, може да учествује и земља која није чланица СБ УН, а под одређеним условима, па чак и нечланица Уједињених нација.

Државни секретар у Министарству одбране Немања Старовић рекао је да је неопходно инсистирати на сазивању ванредне седнице СБ УН о КиМ и на њој разговарати о веома тешком положају Срба у јужној Покрајини.

"Неопходно је свакако инсистирати на сазивању ванредне седнице Савета безбедности УН у складу са тактичком поставком, а опет повезано са ротацијом на месту председавајућег СБ УН, проценити најбољи могући моменат како би та иницијатива имала шансе за успех, а на тој седници је опет неопходно разговарати о веома тешком положају наших сународника", навео је Старовић.

Бивши министар спољних послова Живадин Јовановић сматра да нема решења за Косово и Метохију без СБ УН, који је "својом резолуцијом 1244, 10. јуна 1999. понудио основни компромис, који претпоставља интересе Србије, али и чланица СБ".

"Садржај овог документа је обавезујући за све чланице УН, као и оне које су чланице ЕУ и НАТО. Нико на свету није изузет од одлука јединог светског форума који има овлашћења да се бави питањима мира и безбедности. Резолуцијом 1244 је утврђена обавеза да се конкретизација компромиса изврши уз пуно поштовање суверенитета и територијалног интегритета Србије, повеље УН и међународног права", истакао је Јовановић, за "Новости". 

Иначе, на захтев тадашње власти у Србији, а одлуком Скупштине УН, косовско питање је из УН-а пребачено у европско двориште, што многи тумаче као велику грешку, јер већина европских земаља признаје лажну државу, док је на светском нивоу ситуација знатно повољнија по нас.

Без признавања од шест чланица

Савет безбедности има 15 чланица. Пет су сталне - САД, Велика Британија, Француска, Кина и Русија. Међу десет несталних држава тренутно су Албанија, Бразил, Еквадор, Габон, Гана, Јапан, Малта, Мозамбик, Швајцарска и Уједињени Арапски Емирати. Од тренутног састава СБ УН, девет држава је признало тзв. Косово (САД, Велика Британија, Француска, Албанија, Габон, Јапан, Малта, Швајцарска и УАЕ). Гана је повукла признавање 2019, а лажну државу не признаје још пет чланица СБ УН - Русија, Кина, Бразил, Еквадор и Мозамбик.