Коментаришући "српска својатања дубровачког културног наслеђа" а поводом новог закона који ће заштитити име хрватског језика, тамошња књижевна историчарка, књижевница и чланица Председништва Матице хрватске Славица Стојан рекла je да је дуго размишљала о томе да ли би уопште више требало да реагује, али и упоредила Србе с бубама.
"Из Министарства културе и спољних послова им шаљу протестне ноте. Међутим, они се на то не обазиру и једноставно не можеш на то да останеш имун. Сетила сам се недавно једне појаве у природи која ме излуђивала. Реч је о бубама које у страховитим најездама упорно годинама настоје да преплаве и куће и дворишта и унутрашње просторе. Преплаве и улице", изјавила је Стојанова у интервјуу за ДуЛист.
Додала је да се с бубама треба борити или напустити кућу, односно стрпљиво и трајно их искорењивати, јер после низа година успешне борбе и надјачавања њихове (српске) преправљивачке стратегије, оне нестану. Тако треба поступати с предаторима који вребају с границе, прецизирала је.
"Они (Срби) су врста агресивно-инвазивне чељади који једноставно не одустају. Баш као и ове горе бубе, које се увуку у кућу. Баш зато морамо деловати”, нагласила је хрватска историчарка.
Осврћући се на то што из Србије редовно допиру гласови који подсећају да је све што се догађало у Дубровнику српско наслеђе и нема везе с Хрватском, рекла је да сваке године стиже нови удар у виду декларације, повеље, закона.
"То су људи из чијих се објава и изјава пре свега разазнаје њихов културолошки и цивилизацијски степен развоја. Они не одустају од нашег простора. Код њих је свеприсутна неутажива жеђ за простором. Они желе поседовати туђи простор! На којем никад нису били и на којем се не сналазе. Цело ово питање језика и књижевности је простор. И ко то не види на такав начин, у заблуди је! И то треба знати, разумети и упорно, као што они упорно као бубе нападају, ми се морамо бранити", закључила је Славица Стојан.