Стратешки форум на Бледу: Има ли бесплатног ручка на сунчаној страни Алпа?

Словенија је од 28. до 29. августа домаћин традиционалног "Бледског стратешког форума", осамнаестог по реду. Међу гостима из иностранства је и премијерка Србије Ана Брнабић. Словеначки државни медији су посебно нагласили да је Ана Брнабић своје учешће потврдила "у последњем тренутку", што је створило утисак да се председница владе Србије нећкала хоће ли доћи на Блед.

Уз председницу Словеније Наташу Пирц Мусар форуму присуствују још две председнице, Молдавије Маја Санду и Грчке Катерина Сакеларопоулоу, осам премијера (Андреј Пленковић из Хрватске, Дритан Абазовић из Црне Горе, Еди Рама из Албаније, Аљбин Курти, Димитар Ковачевски из Северне Македоније, Николај Денков из Бугарске и председница Савета министара БиХ Борјана Кришто) те тринаест министара спољних послова махом из Азије, од којих су неки већ бивши.

Занимљиво је да изузев Шарла Мишела, председника Европског савета, на овогодишњем форуму нема водећих политичара из западног комшилука, нити високих гостију из Европске комисије.

"Традиционално ће премијери Западног Балкана бити заступљени на највишем нивоу – дошли су сви из региона, као и високи спољнополитички представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Кристијан Шмит, и специјални изасланик ЕУ за Балкан Мирослав Лајчак. Међу званицама је и лидерка белоруске опозиције Светлана Тихановска", јавља љубљански "Дневник".

Ни тај, нити други словеначки медији нису ни речју поменули да "високи представник Шмит" у половини "протектората" којим би да управља има статус страног туристе, док Светлана Тихановска ужива титулу "лидера опозиције" само ван граница своје земље.

Упркос томе је словеначка министарка спољних послова Тања Фајон оценила да учешће пробраних гостију доказује да је Словенија због блиског словеначког преузимања столице несталне чланице Савета безбедности УН и близине Западног Балкана интересантна за многе земље.

Форум на Бледу је најважнији политички догађај у држави на сунчаној страни Алпа, а домаћини су се лукаво досетили да у последњи час промене тему скупа и претворе га у "Солидарност за глобалну безбедност".

Тим маневром су камуфлирали прави циљ скупа, а тај је да приволе госте да одреше кесу и донирају помоћ у циљу обнове Словеније после недавних катастрофалних поплава. Да збрка буде потпуна, председник словеначке владе организовао је у исто време и на истом скупу "донаторску вечеру", такође за обнову Словеније, а на коју је позвао бројне привреднике који ранијих година нису били непосредни учесници реченог форума.

Да држава тражи солидарност од других земаља онда када се сама нађе у шкрипцу, па чак у то име промени и тему самита, јесте доста необичан потез у дипломатској пракси. Чуди и да се словеначки премијер и министарка спољних послова нису досетили да приволе Брисел да организује посебну донаторску конференцију за Словенију с обзиром да је две трећине њене територије тешко погођено поплавама, слично као што је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен учинила још лане у случају Украјине.

Занимљиво је и да је уочи почетка конференције словеначке новинаре занимало да Фајонова прогнозира колико ће се пара слити у државну благајну захваљујући "донаторима" окупљеним на овогодишњем бледском самиту. Одбила је да се бави нагађањем, али је пуна оптимизма додала да ће се на крају конференције знати колико су гости били широке руке.

Тако се Словенија досетила да примени у пракси пословицу популарну на Западу ("нема бесплатног ручка") и да своје госте на Стратешком форуму на Бледу, пристигле махом из држава Западног Балкана, изненади захтевом да се искажу солидарношћу у виду новчаних прилога.

Све то замешатељство је утолико чудније јер су неке од држава из региона прискочиле у помоћ Словенији чим је државу погодила природна катастрофа 4. августа. Србија је на пример послала хеликоптер и припаднике војске који су данима вредно помагали у чишћењу најугроженијих варошица.

Необично је и да власти земље која је (за разлику од већине донатора "силом прилике") члан Европске уније и НАТО и која се о сваком домаћем празнику радо пореди са "сатрапима" из некадашње Југославије, истичући своје богаство и престиж на свим пољима – сада не презају да на тај начин доведу у неприлику представнике других, сиромашнијих држава. Које су, поврх свега, позвале – у госте.

Словеначка влада још сабира штету изазвану поплавама, коју са првобитних пола милијарде сада оцењује на више од пет милијарди евра. Фон дер Лајенова јесте обишла Словенију већ у првим данима после природне катастрофе, обећавши свега 400 милиона евра, и то из две транше – ове године 100, а идуће 300 милиона евра.

За све додатне потребе је великодушно препоручила кредите или средства из европских фондова у износу од 2,7 милијарди евра, за шта су потребни дуги бирократски поступци, плус што ни камате нису мале...

Зато, како би уштедела, влада премијера Роберта Голоба одлучила је да ове године Стратешки форум на Бледу очисти свих пратећих садржаја и гламура уобичајеног током протеклих 17 сусрета, све како би катарза била донаторска вечера на Бледу у понедељак, а на којој очекује присуство око 3.000 гостију.

Успут ће званице са Балкана и из света тражити одговоре на најразличитија питања безбедности, од климатске, енергетске, прехрамбене до територијалне, пре него што "завуку руку у џеп" како би Словенију частили новчаним учешћем за њену будућу обнову.

Тако је и овогодишњи бледски форум показао, још пре него што је поштено и почео, да, попут других сличних скупова у организацији ЕУ и НАТО, и овај на Бледу пати од велике мере лицемерја и ништа мање очигледне пристрасности.

Наиме, у разговорима се није чула ни реч којом би ико од присутних представника држава придао посебан значај "територијалној безбедности" и територијалном интегритету Србије, али се, насупрот томе, много говори о значају територијалног интегритета Украјине.

Према речима Фајонове, окосница овогодишњег форума је пре свега питање "како градити солидаран и одрживо праведан свет". Организатори пажљиво избегавају да користе кованицу "међународно право", већ истичу да је "свака криза последњих година ослабила поредак заснован на правилима у међународној заједници". Тиме се заправо позивају на правила која диктира америчка администрација.

Модератори скупа на Бледу нису пропустили да нагласе и да главним реметиоцима "поретка заснованог на правилима" сматрају популизам, национализам и аутократске режиме са нагласком да је "безбедност на различитим нивоима додатно нарушена због агресије Русије на Украјину".

Тања Фајон је посебно подвукла рат у Украјини, уз друге оружане сукобе широм света, поремећаје у снабдевању храном и енергијом, сиромаштво и пандемију ковида 19 као факторе дестабилизације света. Према њеним речима, Словенија има два главна приоритета: окончање рата у Украјини и проширење Европске уније на Западни Балкан.

Истина, Шарл Мишел је донекле изненадио присутне када је у свом излагању на Бледу могућност за прво ново проширење померио на 2030. годину. То је била лоша вест за државнике Западног Балкана којима је годинама обећаван бар за пола деценије ранији датум.

Фајонова није заборавила да истакне и да је једнако важно "регулисати борбу против дезинформација и лажних вести", као и домен вештачке интелигенције. Према њеним речима, без уређења тих појава, у озбиљном је проблему цео концепт солидарности. Последично, свет може склизнути у хаос, уверена је она.

И док држе предавања о хаосу који може снаћи свет уколико се не повинује "поретку заснованом на правилима", словеначки званичници подржавају даље ширење НАТО-а у Европи (али и Азији, отуда је на Бледу и гостујући јужнокорејски министар спољни), као и све интервенције САД које су игнорисале концепт "целовите безбедности" и биле окидач за бројне ратове, војне интервенције и нестабилности широм кугле Земаљске.

Словенија је, подсетимо, била међу првим државама које су једностраним признавањем независности "Косова" нарушиле принцип заштите територијалног интегритета држава.

И што се тиче "борбе против лажних вести", словеначка влада у потпуности прати диктат Европске комисије, крши своје међународне обавезе и конвенције цензуром руских медија.

Стога, знајући политичке смернице домаћина, од овогодишњег форума на Бледу није могуће очекивати никакве, још мање за цео свет прихватљиве и неопходне помаке на било ком плану. Изузев донаторске вечере која би требало да закрпи рупе у словеначком буџету који није у проблему само због штете настале услед набујалих река чија корита држава није деценијама уређивала, већ и због издашне подршке ратних амбиција украјинског вођства, до сада тешке 100 милиона евра, мањим делом у виду хуманитарне а већим у облику оружја, тенкова, хаубица, муниције, дронова…

У том светлу и идеја Голобове владе да врхунац овогодишњег бледског форума претвори у "част", указану гостима из света (али и земље домаћина) да се испрсе и уплате (очекује се, не малу) своту за обнову Словеније, свакако ће бити упамћена као уникум у свету.