Амброзија је десетак дана раније него иначе ушла у интензивну фазу цветања, а број поленових зрна по метру кубном ваздуха са граничних вредности од 30, попео се на 150 до чак 470, стварајући озбиљне проблеме особама алергичним ову биљку, откривају из Агенције за заштиту животне средине.
Руководилац групе за полен Мирјана Митровић за РТ Балкан додаје да је проблем са искорењивањем амброзије вишеструки, те да ће он да се одужи и на септембар јер тада почињу да цветају бочне гране овог корова, због чега је продукција полена тада утростручена.
"Пролеће које је било кишно утицало је да биљка добије изузетно влажне услове који јој погодују. Ми смо раније говорили да највиши ниво цветања почиње око 25. августа, али је ове године већ 15. августа ушла у прекограничне вредности и то не мале, пет до 15 пута изнад граница за које сматрамо да изазивају бурне реакције", наводи она.
Такође, ту су и несређени власнички односи на зараслим парцелама у које не сме слободно да се уђе, а на којима амброзија "царује", као и системски одговор државе који није био правовремен.
"Јављају нам се грађани, пријављују нам поља амброзије, али одговорност треба да крене од нас самих. И држава и градске управе морају много озбиљније да спроводе њено сузбијање. У том смислу требало би делати пре него што биљка крене у фенофазу цветања, а касније новог плодоношења и доношења семена. Постоји и уредба Министарства пољопривреде о неопходности уништавања овог инвазивног корова, али ето, мало само закаснили и нисмо били свесни колики је то проблем", објашњава наша саговорница и додаје да треба подићи свест о уништавању биљке на много већи ниво.
Колико је амброзија упорна, најбоље се види из податка да њено семе може да опстаје тражећи повољне услове од 30 до 40 година.
"Семе може да лети више од 100 километара од места извора, због чега прстен око Београда представља велику опасност. На територији приградских општина, попут Сурчина, Младеновца, Сопота, Обреновца, где се налазе пољопривредне необрађене површине - постоје велики извори алергена. Град Београд и 'Зеленило' добро одржавају паркове, али напуштена грађевинска земљишта, приобаље Саве и Дунава на Новом Београду, поготово из блокова 45 и 70 одакле нам стиже највећи број позива грађана, такође су опасност јер биљкама погодује влажност и позиција за развој. Ми нажалост имамо богату банку семена, а оно у шта смо годинама веровали, да је Војводина као највећа житница 'црна тачка', испоставило се као нетачно јер смо данас очитали да Ваљево има драстично веће вредности него градови на северу земље, попут Суботице, Врбаса, Сремске Митровице", појашњава саговорница нашег портала.
Мирјана Митровић додаје да је и Биолошки факултет 2019. године припремио стратегију за сузбијање амброзије у престоници,али да се није кренуло у конкретну причу.
Руководилац групе за полен наглашава да су концентрације амброзије веће у урбаним него у руралним срединама.
"Поленово зрнце се нажалост везује за друга загађења у ваздуху, па је по броју алергија популација већа у градовима. У задњој колони на нашој апликацији 'Полен Србија' види се семафорски приказ за текуће вредности, тако да алергичне особе могу да стекну увид за кретање и терапију. Важно је пратити податке како би се изместили, идеално на Златибор и друге планине, Сокобању, Врање, на море...", подвлачи Митровићева.
Истиче да је осим количине унетих алергена, важно и да ли се узрочник налази под нашим прозором или је на 100 километара удаљености, а да се у зависности од пропратних и скривених болести које свако од нас има, различито одражава на нашу психу.
"Сви знају за симптоме алергије када вас сврбе и пеку очи, гребе грло, кашљете, непрекидно вам цури нос, имате спазам, успорени сте, троми, расејани. Радови психолога и психијатара показали су да амброзија утиче и на психу, да у данима када у континуитету имате велике концентрације полена, организам га препознаје као агенс, тј. отров и студије кажу да је тада повећан број суицида и изражених психичких проблема, депресије итд.", открива она.
Самостално лечење је контрапродуктивно, а алергија неће проћи сама од себе, истиче наша саговорница и подвлачи да од тога нису заштићена ни деца, иако се мислило да озбиљније алергијске реакције не могу да погоде дете пре четврте или пете године.
"Сада су педијатри ипак установили да се то већ дешава у дететовим првим месецима живота".
Шта је амброзија?
Амброзија као најдосаднија и најопаснија алергена биљка на свету потиче из Северне Америке, стара је око 60.000 година а на Стари континент дошла је у време Првог светског рата због увоза детелине и житарица.
У Европи је познато око 20 врста, а на њен полен негативно реагује око 10 одсто светске популације.
Богата је хемијским супстанцама које, заједно са протеинима који се налазе у полену ове биљке, изазивају проблеме код људи.
Процене су да је кривац за настанак алергије код 1,5 милиона грађана Србије.