Србија и Балкан
РТ Балкан истражује последице пресуде "Ковачевић": Одлука води у нестанак Републике Српске
Једино у шта сам сигуран је да ова пресуда није право, него антипод праву, каже за РТ Балкан професор уставног права Милан Благојевић
Европски суд за људска права по шести пут је донео пресуду по којој Босна и Херцеговина крши људска права у процесу избора за функције власти. Овога пута државу тужио је Славен Ковачевић, иначе саветник хрватског члана Председништва БиХ Жељка Комшића.
Он се у тужби жали да му је нарушено право да бира своје политичке представнике у Дому народа и Председништву БиХ.
Ковачевић се декларисао као "Босанац и Херцеговац", али у својој тужби се жали на наводно кршење права Срба. Да ствар буде замршенија, Ковачевић је некада био одборник у Скупштини Кантона Сарајево где се изјаснио као Хрват.
Према Уставу БиХ, државу чине три конститутивна народа: Срби, Бошњаци и Хрвати. За функцију у Председништву БиХ из редова српског народа бира се представник из Републике Српске, док се представник Бошњака и Хрвата бира из другог ентитета.
Одлука спорна из два разлога
Дан након објављене пресуде своје мишљење издвојила је судија Габријеле Кучко Штадлмајер из Аустрије, иначе председавајућа судског већа које у одлучивало у овом случају.
Како наводи, одлука је спорна из два разлога - Ковачевић није исцрпео све правне лекове у БиХ пре него што се обратио Стразбуру и није доказао да је директно погођен дискриминацијом.
Ковачевић је могао да се обрати Централној изборној комисији БиХ, или да уложи жалбу Суду БиХ или Уставном суду БиХ, што није учинио.
Такође, тврди судија Кучко Штадлмајер, Ковачевић није доказао да је директно погођен спорном мером, односно да му је бирачко право онемогућено.
Оваквом одлуком отвара се својеврсна Пандорина кутија, на коју указује и судија, а то је да се не може сваком бирачу гарантовати да мора да пронађе кандидата по свом избору или који га представља.
Таква одлука уздрмала би уставне концепте широм света, који се разликују по активном и пасивном бирачком праву.
"Он је навео да кандидати који најбоље представљају његове политичке ставове на председничким изборима 2022. нису били из правог ентитета и/или правог етничког порекла. Истовремено, познато је да је подносилац представке политички саветник једног од три члана садашњег Председништва БиХ. Зашто ова особа не би могла да буде кандидат по избору подносиоца? Питање остаје отворено", закључила је Штадлмајерова.
Суд у Стразбуру је још пре 13 година донео пресуду у случају "Сејдић и Финци", у ком су Јеврејин и Ром тражили да имају могућност да буду изабрани у Председништво БиХ и Дом народа државног парламента. Од тада до данас ништа се није променило.
Зашто је онда Ковачевић одлучио да актуелизује ово питање баш у овом тренутку, када Република Српска трпи велике притиске Запада и када је доказано да је Уставни суд БиХ доносио одлуке против српског народа и то прегласавањем српских судија?
Пресуда која води ка нестанку Републике Српске
Европски суд за људска права је пресудом изашао из оквира своје надлежности и створио норму какве нема, каже професор уставног права Милан Благојевић за РТ Балкан.
"У ставу 74 пресуде Европски суд каже: чак и ако се систем етничког представљања одржава у одређеној форми, он треба да укључи етничко представљање са целе територије државе - мисли се на БиХ", указује Благојевић.
Појашњава да суд тражи да се код избора српског члана Председништва, а последично томе и код избора пет српских делегата у Дом народа, избори не обављају унутар Републике Српске као посебне изборне јединице, већ да БиХ буде једна изборна јединица, тј. да за те српске чланове гласају и гласачи у Федерацији.
"То Република Српска не сме да прихвати, јер то води у њен нестанак. Пре или (мало) касније", напомиње Благојевић.
На питање какве последице очекује након пресуде, Благојевић каже да је тешко то предвидети. Додаје да не би да говори о могућим потезима Бањалуке.
"Једино у шта сам сигуран је да ова пресуда није право, него антипод праву", изричит је наш саговорник.
Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је пресуда више одлука, него обавезујућа ствар, као и да ће предложити да Народна скупштина Републике Српске одбацио као неприхватљиве препоруке Суда у Стразбуру.
"Ово је правно недопустива и политички спекулантска одлука, системски разарајућа за БиХ. Предлажем да Народна скупштина РС предложи органима БиХ да одбаце овакву одлуку као ништавну и то ћемо учинити, што се тиче нас, одмах на седници Дома народа ПС БиХ", најавио је Додик.
