Међународни дан несталих лица: Србија посвећена култури сећања и оснивању Националног дана

У бази података активних случајева особа несталих у сукобима на простору бивше Југославије налази се 11.364 случајева несталих лица, а да су они српске националности за којима се и даље трага, у највећем броју са простора Хрватске, затим БиХ и КиМ.

Поводом обележавања Међународног дана несталих лица организована је конференција Координације српских удружења породица несталих, убијених и прогнаних са простора бивше Југославије, са које је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић подсетио да су на недавном састанку дефинисали три битне теме на којима ће се радити у будућности, а то су израда закона, помоћ и подршка удружењима и изградња културе сећања.

Селаковић је поручио да ће се наставити са радом на доношењу Закона о несталим лицима.

"Наставићемо рад на доношењу Закона о несталим лицима јер за то постоји политичка воља ", рекао је Селаковић и додао да очекује да ће радна група за израду тог закона наставити са  радом.

Нагласио је да ће покушати да се избори да се у буџету за наредну годину нађе простор за подршку и помоћ раду и координацији и удружењима у оном обиму колико је то могуће.

"Када је реч о култури сећања, мислим да се ту не доводи у питање апсолутно постојање политичке воље. Ова владајућа структура, на иницијативу председника Вучића још пре девет година започела је са изградњом културе сећања која се утемељује на обележавање значајних датума везаних за страдање нашег народа", рекао је Селаковић.

То су обележавање Мартовског погрома, НАТО бомбардовања, акције "Олуја" итд. 

Он је предложио да се успостави и Национални дан несталих лица и изразио спремност да се у општинама и градовима широм Србије подигну спомен обележја несталим лицима.

Само три лица идентификована међу несталима у БиХ и Хрватској

Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић рекао је да се процес идентификације несталих лица данас налази у критичној фази узимајући у обзир број несталих који су идентификовани, односно три лица у Хрватској и исти број у БиХ.

"То говори о неспремности оних чија је то обавеза и оно што је још горе - о српским жртвама се не говори", рекао је Одаловић.

Истакао је да ако не постоји воља и спремност судова и тужилаштава у региону да се баве проблемом несталих лица, да је тај проблем готово немогуће решити.

Председник Координације Душко Челић истакао је да би на данашњи дан требало да се сећамо несталих лица.

"Позивамо на солидарност друштва са члановима њихових породица и када позивамо јавност у Србији и региону да се сете трагичних ратних збивања и не тако давне прошлости на простору бивше заједничке државе, да се сете масовних жртава, убистава, нестанака људи који су били учесници тих трагичних збивања, нарочито невино пострадалих", рекао је он.

Додао је да се данас, према подацима Међународног Комитета Црвеног крста, у региону тражи још 9.781 лице, а од укупног броја несталих, према подацима Комисије за нестала лица Владе Србије и подацима надлежних органа, око 3.700 лица је српске националности.

"Ове године Координација српских удружења породица несталих, убијених и прогнаних са простора бивше Југославије као кровна организација удружења породица несталих обележава Међународни дан несталих лица слоганом 'Породице несталих и даље чекају'", рекао је Челић.

На конфернцији су говорили и генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић, мајка несталог Срећка и сестра несталог Бобана, Зорица Благојевић и мајка несталог Ивана Мајсторовића, Драгана Мајсторовић која је рецитовала стихове своје песме посвећене несталим лицима и они су након скупа код Споменика несталим и страдалим лицима у ратовима 90-их, на простору бивше СФРЈ у Ташмајданском парку положили венац и цвеће.

Учесници су носили по један цвет, који симболизује нестало лице.

Матић: У Хрватској се и даље трага за 961 лицем, проблем мањак ДНК узорака сродника

Специјални изасланик председника Србије за решавање питања несталих са Републиком Хрватском Веран Матић саопштио је данас да застој у решавању питања несталих предуго траје и да би требало учинити све како би породице сазнале све што је могуће и достојно их сахраниле и ожалиле.

"Према подацима Министарства бранитеља Хрватске, у овом тренутку има 1.806 несталих за којима се трага. На билатералном састанку који је одржан у јануару ове године у Загребу, саопштено је да је извршена ревизија ексхумираних посмртних остатака и констатовано је да је реч о 854 неидентификованих тела или делова тела, која су смештена у мртвачницама у Хрватској", рекао је Матић.

Нагласио је да уколико се од укупног броја регистрованих несталих одузме број неидентификованих који се налази у мртвачницама, добија се податак да се и даље трага за 961 лицем.

"Трага се, дакле, оквирно за 961 лицем. Док су 854 тела ексхумирана али не и идентификована", истакао је Матић.

Додао је да Хрватска има врло модерну лабораторију за ДНК анализе и изузетно цењени кадар, а да неефикасност у идентификацији правда тиме да нема довољно ДНК узорака сродника.

"Овај проблем морао би да се решава тако што ће обе стране активно радити на идентификацији сродника како би дали узорке за ДНК анализу. Пошто су сви подаци и узорци у надлежним институцијама Хрватске, неопходно је да се информације о местима ексхумације тела учине доступним како би се сузио круг могућности и покренуо механизам потраге за сродницима. Годинама, деценијама српска страна тражи овај попис који би могао да смањи броја неидентификованих", рекао је Матић.