Амерички амбасадор у Београду Кристофер Хил изјавио је да у Србији има много "антиамериканизма из 1999. године", али, како каже, још "није крај филма", те да то може да се промени.
Према речима Хила, обесхрабрујуће је за њега да се врати у Србију и види да однос "није такав какав је требао да буде".
Тиме је Хил подсетио на то да је он већ боравио на Балкану и у Србији деведесетих година када је подржавао терористичку Ослободилачку војску Косова. Том приликом је и забележена фотографија Хила у друштву са припадницима озлоглашене дреничке формације.
"Ми имамо заједничку историју. Много тога смо заједнички урадили деценијама уназад и волео бих да још много тога урадимо заједно. Ако ви мени кажете да се то неће десити, да ће Србија бити равнодушна према САД, ја нисам дошао до тог закључка. Покушавам да унесем оптимизам у свако питање. Мислим да можемо да урадимо више него што је урађено. У неким погледима морамо да мало надокнадимо неке ствари. Волим да користим аналогију два пријатеља који се некако мало удаље. Онда један пријатељ хоће да прича како су се удаљили, а други би да прича о будућности. Отворени смо за дискусију. Уз узајамно поштовање овај однос можемо повести на боље стазе", оценио је Хил.
Хил покушава да се, упркос томе што се и даље памти шта је већ радио у Србији, представи као велики пријатељ Срба којима жели да се крећу ка Западу и да уђе у Европску унију.
"Мислим да можемо да остваримо сјајну сарадњу са Србијом и када буде у ЕУ. Више Европе у Србији не значи мање САД. Има места и за нас и за њих" казао је Хил.
Како каже, нећете увек своје гледиште саопштавати најгласније могуће, причаћете са људима, али не морате о томе причати у јавности.
"Мислим да људи треба да разумеју да дипломатија није ни уметност ни наука, али у неким тренуцима се ствари раде приватно", рекао је Хил.
Он је казао да поштује сва гледишта и додао да у Србији има довољно жеље да се земља окрене ка Западу, да се разумеју проблеми савремене Русије, "нешто са чим Србија не жели да се нађе у истом кошу".
"Мислим да се мењају неке околности и то треба истраживати. Онда на крају ако Србија не жели да се окрене Западу то је евалуација која ће се морати донети. За ових годину дана видим који су проблеми и фрустрације. Можда у неком тренутку морам да ставим тачку и да кажем: 'Добро, Србија није заинтересована за Запад', али ја не наилазим на такав закључак, већ видим неке могућности да ће се ова земља кретати у том смеру. Наставићу да радим на томе док не докажем себи да сам погрешио", рекао је Хил за телевизију Нова С.
На питање које прозападне вредности види у садржају који се емитује на телевизији Пинк, Хил каже отворено да није питање ни канала ни власника Жељка Митровића, већ у намери да се промени расположење у Србији које је негативно према Западу.
"Ми не подржавамо канал. Ја гостујем на разним телевизијским станицама у Србији. Не кажем да ми се неко свиђа, а да ми се неко други не свиђа. Питање је да ли ми сви можемо да се окупимо иза идеје да треба да кренемо у одређеном смеру. Веома сам свестан тога да већинско јавно мњење у Србији није прозападно. То је проблем. Како допрети до људи који нису прозападно оријентисани", истакао је он.
Према речима Хила о ситуацији на Косову и Метохији постоје елементи који се налазе на столу и који и треба да буду на њему.
"Српска заједница на Косову треба да зна како ће им животи изгледати. Они треба да виде како ће им будућност изгледати. Зато САД веома подржавају ЗСО. Са становишта Косова, када они погледају протеклих неколико деценија виде да им треба веће међународно упориште и траже да се преговори заврше у ситуацији где они могу да се учлане у европске структуре. Обе стране желе нешто што може да се уради. Обе стране могу да извуку доста из Лајчаковог и Ескобаровог искуства. Ми смо веома поносни што им у томе помажемо. Нисмо на крају процеса, негде смо у средини. Можда смо мало запали у блато, али крећемо се напред. Не бих одбацио оптимизам као поглед на ствари. Не видим разлог за песимизам", поручио је Хил.