Споразум са АСЕАН-ом представља корак напред за Србију, али ако она жели да максимално искористи сарадњу са тим регионом, пред њом се налази још доста посла, сматра новинар и спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић.
Министар спољних послова Србије Ивица Дачић потписао је у Џакарти, где се одржава 43. самит АСЕАН-а, инструмент о приступању Уговору о пријатељству и сарадњи у Југоисточној Азији.
Србија је на тај начин формализовала сарадњу са Асоцијацијом земаља Југоисточне Азије, организацијом која окупља неке од најдинамичнијих и најбрже растућих економија на свету, у региону за који многи сматрају да представља будућност глобалног економског раста.
Чланице те организације су Индонезија, Филипини, Малезија, Сингапур, Тајланд, Камбоџа, Лаос, Вијетнам, Брунеј Дарусалам и Мјанмар.
Државе чланице АСЕАН-а једногласно су у јулу ове године одобриле приступни захтев Србије Уговору о пријатељству и сарадњи у Југоисточној Азији.
Приступ том уговору отвара могућности Србији за ближи дијалог, сарадњу и укључивање у различите мреже и платформе АСЕАН-а, али и доприноси промовисању суштинске сарадње у економским и социокултурним областима Србије са тим блоком.
Сарадња са АСЕАН-ом представља велику шансу за Србију, пошто је ту потенцијал недовољно искоришћен, каже за РТ Балкан новинар и спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић.
"Политички, то би могао да буде један добар корак напред, а економски, ту сарадња није сјајна, нарочито што се тиче наших привредника. Имамо велике дефиците у спољнотрговинској размени са кључним земљама АСЕАН-а, односно Индонезијом, Малезијом, Тајландом, Филипинима, Сингапуром", наглашава он.
То је један дугогодишњи, практично вишедеценијски проблем, који је делимично узрокован раздаљином, а делимично и инерцијом, каже наш саговорник.
О економској сарадњи је говорио и министар Дачић, који је нагласио да трговинска сарадња Србије и АСЕАН-а износи око 700 милиона долара, али да очекује да би она у овој или следећој години могла да пребаци милијарду долара.
Када је реч о политичкој сарадњи, ту су хоризонти далеко шири, сматра Коркоделовић.
"То је подручје које је све значајније, и економски и политички. Реч је о простору од четири милиона квадратних километара, 10 земаља, око 20.000 острва, на ком живи око 670 милиона људи. Становништво је младо, све образованије, а друштво се дигитализује. А опет, АСЕАН је на стратешки изузетно важном подручју кроз које полазе главни путеви из ЕУ и Блиског Истока, од земаља произвођача нафте ка Источној Азији, која је економски центар света", објашњава он.
Србија је на потписивање овог споразума чекала пуних десет година, што је највероватније последица специфичног начина доношења одлука у том делу света, сматра наш саговорник.
"Читав АСЕАН се заснива на принципу консултације и консензуса, они то зову Мусијавара и Муфаката. То је стари јавански обичај који су Индонежани успели да институционализују у АСЕАН-у. Све док се нешто не расправи до најситнијих детаља, они не затварају ту књигу до краја", каже он.
Борислав Коркоделовић не искључује и да је географска удаљеност, као и чињеница да су четири земље ипак признале тзв. Косово, утицале на брзину процеса.
"Они су прво морали и да среде неке своје односе своје односе. Када је Малезија признала отцепљење, одговор Београда доста оштар", подсећа он.
АСЕАН представља будућност економског развоја
Укупан БДП држава чланица АСЕАН-а усклађен са паритетом куповне моћи у 2023. години износи око 11,2 билиона долара, показују подаци Међународног монетарног фонда (ММФ). То је, поређења ради, дупло више од БДП-а Немачке и око три пута више од БДП-а Француске или Велике Британије.
Да Југоисточна Азија представља један од мотора светског економског раста показује и чињеница да ће тај регион, и поред свих турбуленција које су последњих година задесиле свет, током 2023. забележити економски раст од 3,6 одсто, показују подаци ММФ-а.
То Југоисточну Азију ставља на треће место у свету (испред ње се налазе само региони Јужне Азије и Кариба), далеко испред Европе, Северне и Јужне Америке и Блиског Истока.
Самим тим, потписивање споразума са АСЕАН-ом Србији отвара врата за ближу сарадњу са неким од најбрже растућим економијама на свету. Са тим се слаже и Борислав Коркоделовић, али наводи да је таква сарадња у прошлости наилазила на проблеме.
"То би било јако лепо, али питање је пре свега да ли наши пословни људи виде интерес у свему томе. Пре свега, проблем представљају велике раздаљине. Било је неких покушаја са увозом специфичних индонежанских производа", објашњава он.
Индонежански и малежански извоз у Србију се креће између 110 и 130 милиона долара, наглашава Коркоделовић, док је српски извоз у другом правцу изузетно мали, око 3 милиона у Индонезију. Слична је ситуација и са Малезијом, подсећа он.