Канонизација Алојзија Степинца долази на дневни ред?

Процес канонизације Степинца заустављен је и због кризе у Украјини, чији ће резултат бити значајан за даљи ток проглашења хрватског кардинала за свеца

Иако је процес канонизације хрватског кардинала из времена НДХ Алојзија Степинца заустављен, папа Франциско није желео да потпише акт, што указује на то да није стављена тачка на овај случај, сматра академик, историчар Љубодраг Димић.

"Процес проглашења Степинца за свеца је тренутно сторниран, али када дође следећи папа, процес ће вероватно бити настављен. Тај процес је за Католичку цркву веома битан, јер они желе да за свеца прогласе Папу Пија ХII који је столовао у Ватикану током Другог светског рата, али пре њега треба канонизовати неку личност из тог периода, а Степинац је за то најпогоднији", истакао је Димић за "Вечерње новости".

Додао је да је процес канонизације Степинца сада заустављен и због спољнополитичких околности у које убраја јачање исламског фактора, миграције, али и кризу у Украјини, чији ће резултат бити значајан за даљи ток проглашења хрватског кардинала за свеца.

"Западни свет заједно са Ватиканом сада се бави Украјином, ради на покатоличавању становништва, јачању (неканонске) Украјинске православне цркве, приближавању ове државе Ватикану и немају времена да се баве овим простором. Међутим, уколико изгубе у Украјини и ту не постигну успех, отвориће Балкан, јер би био велики ризик да све остане на поразу. Ако доживе пораз у Украјини, требаће им победа на Балкану", нагласио је Димић.

Степинац је проглашен блаженим, а Римокатоличка црква је покренула и процедуру његове канонизације, чему се Српска православна црква жестоко успротивила, јер га сматра одговорним за злочине над Србима у Хрватској за време НДХ и Анте Павелића.

Степинац знао за усташке злочине

Многи историјски документи недвосмислено говоре да је Степинац знао за злочине над Србима и да је учествовао у покатоличавању православног становништва у Хрватској, где је током 1941. и 1942. године у католичку веру преведено више од 200.000 Срба.

"Сва до сада позната документа неумољиво су сведочила о благонаклоном ставу који је имао према усташком покрету и његовим првацима. Било је познато усхићење с којим је надбискуп загребачки дочекао и поздравио формирање НДХ, давао безрезервну подршку и благослов усташком вођству, настанак НДХ сматрао 'Божјом милошћу', налагао свештенству да горљиво и с одушевљењем подржи новонасталу државу – Свету Хрватску", прецизира академик Димић.

Међу документима који ово потврђују су и два писма која је Степинац слао у Ватикан, а чији је садржај крајње дискриминишући за надбискупа и институцију коју је представљао.

Тако у писму упућеном папи Пију ХII, 16. маја 1941, подржава процес покатоличења православног становништва у НДХ. Његов "потпуно искрен" став о том питању гласи: "У круговима власти постоји најбоља жеља да се Хрватска претвори у католичку земљу... Жеља оних који тренутно владају Хрватском да проведу у дјело учење Католичке цркве ставља нам обавезу да им помогнемо и да их подржимо са свом лојалношћу и снагом којом располажемо."

У наредном писму пише о расним законима који се уводе у НДХ, "ликвидацији шизматика", прогонима које чине усташе и које сматра "мањим злом" у односу на оно што чине и што би чинили нацисти, верским прелазима "шизматика" мотивисаним не само терором усташа, већ "бедом шизматичке цркве".

"Из писама се види недвосмислено јасан став Степинца према геноциду над српским народом. Та писма су потврдила, и то веома убедљиво, оно што су историчари суштински знали, али су се око улоге надбискупа Степинца према прогону, ликвидацији, прекрштавању Срба на простору НДХ често спорили у складу с властитом верском и националном припадношћу", закључио је Димић за "Вечерње новости".