Северна Македонија: Одложено минирање код спомен-костурнице подигнуте у част српских јунака

На захтев Српског културно-информативног центра у Северној Македонији "Спона" за десет дана је одложено минирање у близини спомен-костурнице Зебрњак, посвећен српским јунацима погинулим у Кумановској бици, сазнаје "Политика".

"Спона" је од надлежних органа у Северној Македонији тражила да се преиспита одлука о минирању на подручју око спомен-костурнице у Кумановској долини, где почивају земни остаци 678 ратника Српске армије погинулих у Кумановској бици, којом је тријумфално одлучен Први балкански рат, како се не би изазвало додатно оштећење.

Грађевинска фирма "Гранит" планирала је за 7. септембар минирање експлоататорског места за површинску минералну сировину, само 750 метара удаљеног од спомен-костурнице на Зебрњаку.

Главни инспектор Државног инспектората Северне Македоније, који је надлежан за минирање, Драган Димитријевић, потврдио је за "Политику" да је минирање одложено за десет дана како би се поновила сва мерења, иако по свим прописима нема бојазни да ће спомен-костурница Зебрњак претрпети било каква оштећења, јер се минирање врши на безбедној удаљености.

Из културно-информативног центра "Спона" су затражили подршку и од Министарства културе републике Србије и од председника Александра Вучића.

Мине прете сенима српских јунака на Зебрњаку у Северној Македонији

Спомен-костурница Зебрњак на истоименом брду надомак Куманова, подигнута је по пројекту познатог српског архитекте Момира Коруновића. Освећена је 30. октобра 1937. на годишњицу славне Кумановске битке. У крипти костурнице тада су сахрањене кости 678 изгинулих војника Српске армије којом је командовао регент Александар Карађорђевић.

У време фашистичке окупације у Другом светском рату, у ноћи између 24. и 25. маја 1942. припадници бугарских трупа и њихови локални сарадници, минирали су споменик на Зебрњаку - срушене су две трећине објекта.

Од тада никада није комплетно обновљен, а за споменик културе проглашен је 1954. године.