Млади у Србији у 2021. години из "родитељског гнeзда" одлазе у просеку са 31,4 године, подаци су Статистичког завода Европске уније - Евростат.
Евростат није објавио последње податке за Србију, за 2022. годину.
Према подацима доступним на сајту тог завода из 2021. године, 61,4 одсто младих у Србији година између 25. и 34. године још живи са родитељима, што је за неколико процената више у односу на 2018. када је 59 одсто младих ове старосне доби живело са родитељима.
Како је у Европској унији?
Млади из Хрватске у просеку најкасније напуштају родитељски дом, у поређењу са својим вршњацима из осталих држава Европске уније.
У моменту напуштања родитељског дома, грађани Хрватске у просеку имају 33,4 године.
На нивоу целе ЕУ, млади су прошле године напуштали "родитељско гнездо" у просеку када напуне 26,4 године.
Тај просек је варирао међу земљама чланицама.
Осим Хрватске, родитељски дом су релативно касно напуштали и грађани Словачке (у просеку са 30,8 година), у Грчкој (у просеку 30,7 година), Бугарској и Шпанији (у просеку 30,3 године).
Међутим, у Финској, Шведској, Данској и Естонији млади су са мање од 23 године напуштали родитељски дом.
Зашто млади у Србији касније одлазе из родитељског дома?
"Економски моменат је на првом месту, јер осамостаљивање подразумева много економских ресурса, и наша истраживања и истраживања која су рађена у Србији су показивала да је једна од највећих препрека за рано родитељство или за осамостаљивање деце из примарне породице то што немају решено стамбено питање", рекао је за РТ Балкан социолог Немања Крстић, доцент на Филозофском факултету у Нишу.
Како објашњава, та ствар се ових година додатно компликује зато што имамо раст цена некретнина и најмова станова.
"Имамо мање-више исте плате номинално, и заправо та препрека постаје још значајнија и изразитија", додаје.
Са друге стране, како истиче, ми знамо на нормативном нивоу да постоји то такозвано "инфантилизовање младих у нашој култури", генерално да се млади сматрају да нису довољно самостални или да нису довољно зрели да се упусте у такве пројекте као што је независтан живот.
"Младима се даје мање самосталности или им се даје мање права на пословима, а на неформалном нивоу родитељи инфантилизују своју децу мислећи да они боље могу да ураде ствар за своју децу или је боље да се деца не муче", сматра Крстић, додајући да се на економски надовезује и тај културни фактор.
Истиче да се млади неће научити одговорности и склањаће се од изазова, ако их неко сматра инфантилним, ако им не даје више права и одговорности.
Млади открили зашто и даље живе са родитељима
Милан (25) каже за наш портал да, и поред добре плате, не може себи да приушти да изнајмљује стан и плаћа рачуне, те да када би нашао неког цимера/цимерку да би било лакше, као и када би имао свој стан да би се одмах одселио од својих родитеља.
Нађа (27) каже да је самостални живот у Београду скуп и да иако ради не може себи да приушти да се одвоји од родитеља.
Константин (32) каже да и даље живи са родитељима те да, иако се ускоро жени, наставиће да живи у родитељском стану.
"Не желим да живим у изнајмљеном стану, боље је да улажем у нешто своје, тако да је боље да плаћам рату за кредит, него да плаћам кирију за стан. Кредит није повољан али је опција. Засад ће моји родитељи да оду у викендицу која је мало удаљена од Београда да живе, како би мени и мојој супрузи оставили стан док се ми не снађемо", рекао је Константин.
Иван (34) каже да не жели да се одсели, јер верује у традиционалне вредности породице.