Жртве НАТО бомбардовања Републике Српске тражиће одштету: Правна помоћ стиже и из Италије

За тужбу против НАТО-а због бомбардовања Републике Српске постоје бројни и релевантни докази и од тога се неће одустати, каже градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, за "Политику".

Он напомиње да је веома важно што је иницијативу подржао и исказао спремност да се директно укључи адвокат из Ниша Срђан Алексић, који пред судом у  Београду заступа жртве НАТО бомбардовања Србије из 1995. године.

Алексић је позвао грађане Републике Српске, који имају налазе биопсије да су оболели од последица бомбардовања, да се јаве у његову канцеларију у Нишу како би могли покренути ппоступак против НАТО-а.

Он је најавио скори долазак у РС с намером да преузме медицинске налазе људи који су били изложени дејству осиромашеног уранијума и тешко су оболели, или преминули, а спремни су они или њихове породице да пресавију табак и туже НАТО за накнаду штете.

"Мислим да је и свест и време сазрело да тражимо правду за наше жртве", истиче Алексић.

Алексић је, како преносе српски медији, најавио да би тужбе пред судовима у РС и Сарајеву могле бити подигнуте одмах након што стигну резултати из института у Италији, у коме би били испитани налази грађана из РС који су оболели након бомбардовања.

Италијански адвокат Анђело Фјоре Тартаља, који је доказао везу између НАТО бомби и оболевања од канцера, изразио је спремност да буде дeо Алексићевог правног тима и заступа све оне који су оболели од рака а за које се може доказати да су током или након операције НАТО "Намерна сила" 1995. године, живели на подручјима бомбардованим осиромашеним уранијумом.

Свим његовим клијентима, који су током ратних година боравили на Косову и Метохији и у БиХ, а који су касније оболели од канцера, по основу надокнаде штете, исплаћњно је по 100.000 евра, и много више.

У нападу на Републику Српску, који су снаге Алијансе извршиле од 30. августа до 14. септембра 1995. године на територији БиХ без одобрења Савета безбедности УН, убијено је 46, а рањено најмање 98 припадника Војске Републике Српске, те пет припадника радне обавезе, подаци су Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица.

Током НАТО операције "Намерна сила" погинуло је најмање седам а рањено 119 српских цивила.

Снаге НАТО-а бациле су на Републику Српску укупно 1.026 бомби, међу којима је 13 крстарећих ракета типа "томахавк", док је укупна тежина баченог експлозива износила око 10.000 тона.

О последицама тог НАТО злочиначког похода на Републику Српску сведочи и архива болнице у Источном Сарајеву у којој је од 1995. године евидентирано 95 пацијената који су боловали од малигних обољења, док их је осам година касније било 360.

Већина оболелих живела је на подручјима који су бомбардовани тонама осиромашеног уранијума, као што су Хаџићи, Вогошћа, Хан Пијесак, Соколац, Илијаш, Јахорина, Пале, Братунац и други насељени делови тадашњег Источног Сарајева.