Вучић: Нека Курти употреби бич којим прети, одлука о изборима до краја месеца

Срамота је да неко ко себе сматра лидером било чега, ма како мисли о себи високо, да користи такав језик, рекао је председник Србије Александар Вучић са самита лидера Западног Балкана на процесу Брдо - Бриони, у одговору на питање новинара да коментарише изјаве Аљбина Куртија да Србију треба бичем одвојити од Русије.

"Пошто је толико снажан и одређивао би судбину свих народа у Европи, и српског, не знам зашто сам не покуша да употреби тај бич и покаже како би да се обрачуна са било ким", рекао је Вучић.

Како је навео, интересантно му је то што неки људи сматрају да имају право да траже од неких трећих да примењују бич према једној сувереној земљи, посебно кад руше повељу УН и територијални интегритет те земље.

"А што се тиче санкција, о томе одлучујемо ми сами као суверена земља, и у томе се разликујемо од Приштине. Не по питању Русије или Украјине, већ по питању тога ко јесте суверена земља, а ко није и никада неће бити", истакао је председник Србије.

Коментаришући предстојећи наставак дијалога Београда и Приштине у Бриселу, Вучић је у одговору на питање новинара рекао да не очекује ништа добро и да ће преговори бити тешки, али да је, како је рекао "наше да увек кроз разговор покушамо да дођемо до решења, а не као Курти да користимо бич."

Како је рекао, наставак дијалога неће бити тежак зато што "разговарамо са Аљбином Куртијем, већ јер разговарамо са представницима Брисела, за које знате да, шта год они рекли, увек ће да подржавају независност Косова на један или други начин."

"Лепе жеље" о уласку у ЕУ  

Било је разговора о европској будућности, код неких је већи, а код неких мањи ентузијазам, рекао је председник Србије Александар Вучић са самита лидера Западног Балкана на процесу Брдо - Бриони.

"Данас се више говорило о односу региона Западни Балкан према ЕУ него о било чему другом. Од тога шта бисмо могли да тражимо од различитих роминг иницијатива према целој ЕУ, до успостављања зелених линија, заједничког тржишта.

Он је истакао да су разговори били конструктивни, и да је речи било о низу економских и других питања у вези са чланством у ЕУ. Такође је било разговора о економским приликама и како превазићи проблеме у наредном периоду, додао је.

У самој декларацији пише да се што је раније могуће добије чланство у ЕУ, а најкасније до 2030. године, напоменуо је председник Србије.

"То су по мом мишљењу лепе жеље, али ко сам ја да умањујем амбицију неких других. Моје је било да прихватим - супер ако тако буде, али да ли ће бити, нисам сигуран", рекао је Вучић.

Додао је да Србија мора увести још много реформи како би била на европском путу, оценивши да "не постоји други пут." 

"Али и они морају да нам кажу да ли нас хоће или неће", истакао је председник Србије.

Ипак, како наводи, то није кључно питање за Србију, већ да ли се земља развија довољном брзином или не.

Одлив људи већи у земљама ЕУ

Одговарајући на питање новинара, Вучић је рекао да исељавање људи није специфичан проблем за Западни Балкан, али и да улазак у ЕУ не представља решење тог проблема.

Када је реч о економским миграцијама, већи проблем од Србије имају Бугарска и Хрватска, па и Румунија, истакао је.

"Више они имају економских миграната у Европској унији, него што их има Србија. Ми смо у прошлом месецу имали значајан повратак људи из Немачке, Аустрије. Не само више стотина, мислим да је из Немачке дошло 1.260 њих који се враћају у Србију, из Аустрије 900 и нешто. Људи који у трећој генерацији нису имали држављанство Србије, затражили су држављанство Србије", рекао је председник. 

Вучић је казао да се људи полако враћају у Србију, да је земља још економски значајно слабија, али се та разлика у односу на ЕУ земље смањује.

"Оног секунда, а то је крај следеће године, почетак 2025. године када будемо имали просечну плату 1.000 евра онда ће људи кренути све више да се враћају у Србију", рекао је председник.

Није нужно само за земље западног Балкана, додао је Вучић, да се из њих људи исељавају и да је тачно да јесу, али како је рекао, људи су ишли за бољим послом, бољим животом, извесношћу, бежали од онога што је била и политичка и економска несигурност.

"Ако погледајте број новорођене деце у Србији, 64.000, у Буграској која каже по попису да је већа од Србије има 53.000 новорођене деце. Није наша стопа фертилитета толико већа, ни случајно. Суштина је у томе да они имају много мање људи него оно што су сами пописали. Као што је то случај са Хрватском, која има свега 35.000 новорођене деце", рекао је Вучић.

Конкретне одлуке за Украјину, а за сирочиће са Западног Балкана - како буде

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да данас у Скопљу није било конкретних одлука на самиту Брдо Бриони, као и да када је Србија у питању конкретних одлука нема одавно.

"Увек је добро кад се разговара, али шта очекујете да могу да ураде Хрватска и Словенија мимо онога што ће да кажу Берлин или Париз? Људи хоће да помогну, хвала им на томе, и то је то. Не знам шта очекујете да данас буде донето као одлука? Нема таквих конкретних одлука одавно", рекао је председник одговарајући на питање новинара о конкретним одлукама са 12. самита Брдо Бриони.

Конкретних одлука ће бити за Украјину до краја године, додао је председник.

"Они ће да добију и датум и добиће још нешто, и Молдавија претпостављам. А ми сирочићи са Балкана како буде, видећемо", рекао је председник Вучић.

Важно је да се регион представља као јединствен блок пред ЕУ

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас, након састанка лидера Процеса Брдо-Бриони у Скопљу, да је важно да земље у региону буду ближе једне другима, да развијају своје односе и да колико год је то могуће, упркос свим разликама, представе себе као јединствен блок и тако иступају пред ЕУ.

На питање да прокоментарише бугарску блокаду Северне Македоније на путу у ЕУ и да ли би нешто слично неке земље могле да ураде Србији, Вучић је навео да ће увек неко нешто да смисли, додајући да наша земља поштује Северну Македонију и да жели да очува пријатељство са њом.

"Важно је за нас да ми из региона будемо ближи једни с другима. Ми морамо своје односе да развијамо, да скраћујемо процедуре између нас. Да ми обезбедимо слободан проток робе, људи, капитала и услуга. Да ми будемо ти који ћемо имати стопу раста која ће да буде виша него што је европска у наредних 10 година и 15 година... Погледајте дугорочне прогнозе и ММФ и Светске банке, ми ћемо драстично да смањујемо разлику у односу на Западну Европу", рекао је Вучић.

Додао је да је важно да државе региона, колико год је то могуће, представе себе као јединствени блок и тако иступају пред ЕУ, те да се нада да ће то наилазити на све погодније тле и на Западном Балкану.

"Увек сам говорио на форумима о томе да Србија признаје и македонски језик и територију Северне Македоније и цркву и никакав проблем немамо. Наставићемо да водимо такву политику", рекао је Вучић.

Опозиција добија написмено одговор о изборима до краја месеца

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће опозиција, која је данас предала захтев за одржавање ванредних парламентарних и београдских избора до краја године, добити одговор до краја месеца.

Вучић је одговарајући на питања новинара у Скопљу рекао да је чуо да је део опозиције доставио писмо данас у Председништву, додајући да ће га прочитати кад се буде вратио.

Приметио је и да је тај део опозиције променио мишљење по питању избора, јер су раније говорили да ће се, како је навео, сусрести са гневном народа ако буде расписао изборе.

Он је навео да ће до краја месеца добити одговор, што ће, како је рекао, бити најбржи и најкронкретнији одговор.

"Пошто видим да траже парламентарне и београдске изборе најбржи и најконкретнији одговор који један председник који је надлежан ако ништа друго да расписује парламентарне изборе ће им пружити у складу са демократским принципима и начелима, али и им одговорити на све глупости. Добиће и усмени и писмени одговор", рекао је Вучић.

Вучић је рекао да верује да ће се опозиција обрадовати његовом одговору.

"А какви ће све избори да буду - није Србија, нити српска држава - фонтана жеља да их испуњава онима који маштају о томе да добију већи број посланика како би ваљда могли у потпуности да нам изгазе клупе у скупштини", рекао је Вучић.

Србија доследна у залагању за стварање атмосфере поверења

Домаћин скупа је председник Северне Македоније Стево Пендаровски, заједно са председницима земаља иницијатора тог процеса, Хрватске и Словеније, Зораном Милановићем и Наташом Пирц Мусар.

На самиту учествују и председник Црне Горе Јаков Милатовић, председник Албаније Бајрам Бегај, чланови тројног Председништва Босне и Херцеговине Жељко Комшић, Денис Бећировић и Жељка Цвијановић и председница привремених институција у Приштини Вјоса Османи.

"Захвалан сам председници Републике Словеније, председнику Републике Хрватске, и председнику Републике Северне Македоније на срдачном дочеку и на томе што су домаћини овог важног састанка, на којем ћу са саговорницима из региона разговарати о неким од кључних принципа регионалне сарадње, одрживог развоја, климатских промена, али и политике проширења ЕУ, као стратешке тачке даљих односа унутар европског континента", написао је Вучић на Инстаграму.

Једна од битнијих тема скупа је и наставак свеобухватних политичких, економских и социјалних реформи које ће задржати младе људе на овим просторима, чиме ће се додатно осигурати просперитет, стабилност и напредак целе Европе, истакао је он.

"Србија, као и увек, остаје доследна у искреном залагању за стварање атмосфере узајамног поверења, разумевања и поштовања, што је и показала кроз бројне иницијативе које отварају велике могућности за чврсту сарадњу земаља у региону, на добробит свих који живе на Западном Балкану", закључио је председник Србије.

Током данашњег дана предвиђено је пленарно заседање, након којег ће уследити конференција за новинаре домаћина самита и изјаве званичника, после чега ће се разговори наставити на радном ручку и билатералним састанцима.

Иницијатива Брдо-Бриони

Иницијатива Брдо-Бриони настала је 2010. када су тадашњи словеначки и хрватски премијер Борут Пахор и Јадранка Косор, након потписивања споразума о арбитражи између две земље, желели да дају пример лидерима Западног Балкана и подстицај за решавање билатералних питања и повећање темпа на путу интеграције у ЕУ.

Од 2013. састанци у оквиру процеса Брдо-Бриони се одржавају сваке године, а скуповима лидера региона придруживали су се и специјални гости међу којима су били некадашња немачка канцеларка Ангела Меркел, ранији председник Аустрије Хајнц Фишер, председник Немачке Франк-Валтер Штајнмајер, председник Пољске Анджеј Дуда, његов италијански колега Серђо Матарела, актуелни председник САД, тада у функцији потпредседника Џозеф Бајден, као и представници европских институција.

Прошле године самит је одржан на Брду код Крања, када су лидери земаља Западног Балкана, уместо декларације, усвојили закључке, у виду документа од шест тачака, чија је главна порука да се реафирмише подршка убрзању европског пута Западног Балкана.

Прошле године скупу нису присуствовали представници ЕУ и није било специјалних гостију.

У Скопљу је, због присуства највиши званичника земаља региона, одређен такозвани први степен безбедности, који, пред осталог, подразумева и посебан режим саобраћаја.