Благојевић: Оптужница против Додика се не ослања на закон, већ на насиље Кристијана Шмита

У дејтонској БиХ владавина права је дефинитивно убијена, а тиме је дефинитивно убијен и Устав БиХ, оцењује доктор правних наука и правни саветник српског члана Председништва БиХ Милан Благојевић реагујући на потврђивање оптужнице против председника Српске Милорада Додика и Милоша Лукића, директора "Службеног гласника Републике Српске".

Благојевић наводи да је Уставом БиХ прописано да је БиХ демократска држава која функционише у складу са законом, а функционисати у складу са законом не значи ништа друго до владавину права.

"Да би држава била демократска, они који у држави могу вршити власт морају бити бирани од народа. Нигде ово правило није од такве важности као на терену кривичног права и прописивања кривичних дела", напомиње Благојевић.

Подсећа на своје професорско искуство и оно што је записано у Великој повељи слобода у 13. веку, о томе да нема пореза без парламента, односно ако порез није прописао и одредио државни парламент, а не било који појединац.

Такође, не може бити кривичног дела ако га није прописао парламент својим законом, а не појединац. Чак и тамо, где устав дозвољава шефу државе или влади да за време ратног или ванредног стања доносе уредбе са законском снагом, и да тим уредбама прописују и кривична дела, чак и у том случају такве уредбе могу остати на снази само ако их потврди државни парламент чиме прерастају у закон парламента, а у противном не могу производити никакво правно дејство.

"Нажалост, овде код нас се о томе не говори и не пише, иако је од пресудног значаја. Тај значај се у свом најнегативнијем облику испољава када наступи зло, то јест управо у ситуацијама каква је ова са потврђивањем оптужнице против Милорада Додика, председника Републике Српске", указује Благојевић.

Оптужница је подигнута, а затим и потврђена иако оно за шта су оптужени Додик и Лукић нема темељ у закону парламента, већ у самовољи појединца каква не постоји и није дозвољена ни у једној другој цивилизованој држави на свету, наводи Благојевић.

"Кристијан Шмит, све и да јесте високи представник, а није јер није именован од Савета безбедности УН како прописује међународно право, нема надлежност да у држави чланици УН своју вољу наметне као закон и да, као нико пре њега, још пропише да је кривично дело ако се не примењују његова воља и одлуке", каже Благојевић.

Такво нешто није прописао ниједан од парламената у БиХ, а чак ни ти парламенти не би имали уставно право да пропишу такво кривично дело, пошто ниједан од устава у БиХ не даје Шмиту, све и да је високи представник, право да он влада на било који начин у БиХ уместо њених институција.

"Нажалост, све је то погажено најпре од стране Кристијана Шмита када је 1. јула ове године својим насиљем над правом наметнуо да је наводно кривично дело ако се не примењују његове одлуке, а затим је све то настављено од стране Тужилаштва и Суда БиХ, то јест од стране оних који су у свакој истинској држави најпозванији да се боре против таквог насиља какво је Шмитово насиље", каже Благојевић.

У томе види суштину оптужнице која се не наслања на закон парламента него на насиље Кристијана Шмита.

"Стога и та оптужница није право, већ антипод права и негација сопствене државе и Устава. Истинска је трагедија, каква у овој форми није никада раније забележена у цивилизованом свету, да људима, ма о коме да је реч, буду суђено и пресуђивано на основу насиља појединца, а не закона парламента", закључује Благојевић.