"Бранићемо кућу кумановских јунака": Српски стручњаци спремни да крену на Зебрњак

Радови планирани ради експлоатације минералних сировина у каменолому у непосредној близини Спомен-костурнице Зебрњак у Северној Македонији, а који подразумевају и детонације, одложени су после реакције српског Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, пишу "Вечерње новости".

Како лист незванично сазнаје, формиран је тим од стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и професора са Рударско-геолошког факултета, који ће са одговарајућом опремом отићи на локацију како би извршили мерење да ли долази до померања зидних маса и постојећих пукотина на објекту, као и да ли потреси дотичу стену на којој се налази спомен-костурница јунака Кумановске битке.

Према речима саговорника "Новости", тим стручњака је спреман да истог дана крене пут Зебрњака, када српском Министарству буде била достављена информација о новом датуму планираних експлоатација у каменолому.

У Министарству наводе да ће "увек и вечно бранити кућу кумановских јунака, чије кости почивају у Северној Македонији".

Почетком јула Српско културно-информациони центар "Спона" обратио се председнику Србије Александру Вучићу у вези са предлозима за предузимање мера санације и обнове костурнице код Куманова.

"У даље поступање укључило се Министарство за рад у чијој су надлежности ратни меморијали у земљи и иностранству. Министарство је обавештено о томе да наведено удружење има информације да се планирају радови ради експлоатације минералних сировина у каменолому у непосредној близини спомен-костурнице Зебрњак, који подразумевају детонације", рекли су "Новостима" у Министарству.

Саговорници листа наводе да су одмах контактирали са Амбасадом Србије у Скопљу, ради провере навода. Иако је законски предвиђено да се ратни меморијали у иностранству уређују и одржавају у складу са прописима државе на чијој територији се налазе и, по правилу, на начин на који се уређују и одржавају ратни меморијали других држава, ако међународним уговором Републике Србије и те државе није другачије одређено, Министарство је брзо реаговало и позвало и друге институције у Србији које се баве очувањем културних споменика, али и рударско-геолошким темама да се укључе.

Затим је, према информацијама добијеним од наше амбасаде у Скопљу, утврђено да би за поменуту врсту радова у непосредној близини непокретног културног добра требало да буде издата посебна дозвола Управе за културно наслеђе (при Министарству културе Северне Македоније), с којом је овом приликом контактирано и доставила је Министарству детаљан извештај са терена.

У том документу о увиду у стање Спомен-костурнице, сачињеног у сврху процене утицаја активирања каменолома у непосредној близини, утврђено је да су ископи, у које би се постављале мине, ван заштићеног подручја - даље од 500 метара. Ипак, радна група која ће отићи у Северну Македонију и проценити да ли би експлозије угрозиле споменик.