Гробова српских ратника и спомен-обележја подигнутих у част великих битака само у иностранству има 714, колико према евиденцији Сектора за борачко-инвалидску заштиту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања има ратних меморијала ван граница наше земље, док их у Србији има 2.321.
У Министарству рада објашњавају за РТ Балкан да се евиденција о ратним меморијалима ажурира годишње, колико услови омогућавају приступ локацијама.
"Према Закону о ратним меморијалима из 2018. године, предвиђено је доношење акта о садржају и изгледу евиденција о свим ратним меморијалима у Републици Србији, српским ратним меморијалима у иностранству, као и о ратним меморијалима припадника страних оружаних снага у Републици Србији. Правилник је тренутно у изради и планирано је његово доношење до краја текуће године", кажу у Министарству рада.
Што се тиче одржавања гробова и спомен-обележја наших хероја, како кажу надлежни из ресорног министарства, ратни меморијали у иностранству уређују се, редовно и инвестиционо се одржавају у складу са прописима државе на чијој територији се налазе и, по правилу, на начин на који се уређују и одржавају ратни меморијали других држава, ако међународним уговором између Републике Србије и те државе није другачије одређено.
Иначе, наша земља има потписане овакве уговоре са неколико држава: Словачком, Русијом, Чешком, Немачком, али и Кином са којом је 2019. потписан меморандум о разумевању у области борачких права.
Што се тиче остале три државе, Република Србија са њима има потписан споразум о ратним меморијалима, односно о њиховој заштити. Ради се о споразумима којима се регулише статус и одржавање ратним меморијала који се налазе на територији држава потписница, а припадају другој земљи потписници.
Са Словачком овакав споразум потписан је 2009, а са Русијом 2013. године. Како кажу у Министарству рада, основане су и мешовите комисије, српско-чешка и међувладина са Руском федерацијом које се баве овом проблематиком. Са Чешком је Влада Србије споразум о заштити ратних гробова и војних меморијала потписала 2017. године.
Према овом споразуму, између осталог, стране уговорнице размењују податке о местима где се налази ратни гроб и војни меморијал, обавештавају се о новопронађеним ратним гробовима и војним меморијалима, размењују пописе српских и чешких жртава рата, као и податке о стању српских и чешких ратних гробова и војних меморијала и мерама предузетим за њихову обнову.
Што се тиче, Немачке, у новембру 2018. године Република Србија потписала је с овом државом Споразум о ратним меморијалима и местима страдања жртава погинулих или умрлих током ратова, који се налазе на територијама земаља потписница.
О важности оваквих споразума, према којима се државе потписнице обавезују да се старају о меморијалима на својој територији, а који су везани за земљу с којом имају потписан споразум сведочи и недавни случај са Спомен костурницом Зебрњак у Северној Македонији.
Спомен-обележју које су уништиле бугарске окупационе снаге током Другог светског рата и које се и данас налази у лошем стању, претило је још веће уништење према информацијама Српског културно-информационог центра "СПОНА". Они су обавестили српске органе да се планирају радови ради експлоатације минералних сировина у каменолому у непосредној близини Спомен костурнице Зебрњак, који подразумевају детонације.
Како кажу у ресорном министарству, по добијању ових информација, контактиране су све неопходне службе и прибављен је Извештај од надлежне Управе за културно наслеђе при Министарству културе Републике Северне Македоније.
"Како се наводи у Извештају о увиду у стање заштићеног непокретног културног добра Спомен-костурнице Зебрњак сачињеног у сврху процене утицаја активирања каменолома у непосредној близини, утврђено је да су ископи, у које би се постављале мине, ван заштићеног подручја (даље од 500 метара)", наводе у Министарству рада.
Како додају, заједничком сарадњом, а на иницијативу министра Николе Селаковића, сачињен је тим од стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и професора са Рударско-геолошког факултета, који ће са одговарајућом опремом, отићи на локацију како би извршили мерење.
Они би требало да утврде да ли долази до померања зидних маса и постојећих пукотина на самом објекту, као и да ли потреси дотичу стену на којој се налази спомен-костурница.
"Одлазак и мерења су одложена до даљњег, како су и минирања у каменолому, одложена до даљњег", истичу у Министарству рада.