У првом Европоловом извештају о финансијском економском криминалу у Европској унији, међу истакнутим негативним прiмерима нашла се и Хрватска, а како пише загребачка Н1, суседи су тако високо пласирани због случаја велике пореске преваре, тешке девет милиона евра, разоткривене у фебруару 2021. године.
Фирме у Хрватској служиле су, наиме, за извлачење новца у ланцу трговине СД, меморијским картицама, а криминална група је, наводи се, купила ове картице од холандских фирми за које је касније утврђено да су биле основане само за тај посао, односно да се радило о тзв. 'нестајућим трговцима'.
Роба је затим продавана фирмама у Хрватској и Чешкој уз ослобађање плаћања ПДВ-а према вредећим правилима унутар ЕУ.
Како би се избегло плаћање пореза, шема је у наставку за продају робе ослобођене ПДВ натраг нестајућим трговцима у Холандији користила посредничке фирме са седиштима у Хрватској и Пољској.
Ово је, додаје Танјуг, само један од истакнутих примера у Европоловом извештају, првом које се бави проценом угрожености од финансијског и економског криминала у ЕУ.
Извештај Европола је објављен под насловом "Друга страна новчића", а у њему су сажете оперативне информације и стратешка промишљања из свих земаља чланица Европола као и Европолових партнера.
"Извештај анализира сав финансијски и економски криминал који утиче на ЕУ, попут прања новца, корупције, превара, утаја пореза, фалсификовања", објашњава извршна директорка Европола Катрин де Бол.
Према њеним речима организовани криминал створио је целу паралелну глобалну економију утемељену на прању новца, корупцији и илегалним финансијским трансферима.
Утврђено је, наводи се, да готово 70 одсто криминалних група из Европске уније користи барем један облик прања новца за финансирање својих активности или како би прикрили своја средства.