Годину дана је прошло од како је представљен француско-немачки план са де факто признањем Косова у фокусу, а договор још није спроведен у дело, пожалио се за "Дојче веле" премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти.
"Основни споразум који у центру има де факто признање Косова и Србије је споразум који мора да се примени одмах, односно без одлагања, потпуно и безусловно. У његовом фокусу није ЗСО, већ де факто признање. Не поричем да су моји претходници правили споразуме, али те споразуме Београд или није спровео, или нису прошли тест Уставног суда", наводи Курти.
На коментар новинара да се чини да је конфликтна личност и проблем заправо он будући да не нуди излаз из кризе и да блокира формирање Заједнице српских општина Курти одговара да на Западу постоје различити гласови о томе шта се заправо дешава и шта треба да се ради.
"Не смемо заборавити чињеницу да смо били спремни да потпишемо споразум 27. фебруара у Бриселу, а 18. марта и у Охриду, а да је српска страна та која је одбила да га потпише", истакао је Курти.
Премијер лажне државе тврди да на Косову не би требало да се догоди поновна ескалација, али и ако би се десила, прогнозира он, "имала би корене само у Београду, а никако у Приштини".
"Марти Ахтисари је направио уметност компромиса у нашој земљи, практично је његовим предлогом постављен темељ Устава Косова. На другој страни имамо Србију која има Коштуничин Устав из периода када је он био председник. Тражити од Косова да надокнади Србији за губитак територије током геноцидног и фашистичког режима Слободана Милошевића је велика неправда. Ја сам премијер свих Срба на Косову, као и Албанаца, Рома, Египћана Ашкалија, Турака, Бошњака и Горанаца. 93 одсто су Албанци, а четири одсти Срби", хвали се Курти.
Он истиче да је и председнику Вучићу и европским посредницима поручио да не прихвата "нетериторијалне захтеве" за нове структуре које желе да имају извршну власт и председника налик Додику на Косову.
Коментаришући санкције уведене Приштини Курти наводи да оне штете и споразумима о стабилизацији и придруживању, али и шансама за добијање кредита и грантова, као и одржавање састанака на високом нивоу.
"Састанак мог министра Ненада Рашића у Бриселу је отказан. Он је Србин са Косова, министар у мојој влади за област заједница и повратак. Међутим, они то нису назвали санкцијама, већ мерама како их не би стављали на изгласавање у Европској унији. Да су стављени на гласање, уверен сам да огромна већина држава не би била за, али је коришћен метод прећутног консензуса, и мере су уведене мејлом који је послат из Брисела", жали се Курти додајући да је овако нарушен дијалог.
Он наводи и да је учинио оно што је до њега како би мере биле укинуте.
"Прво сам смањио присуство полиције у зградама општина на северу за 25 одсто, затим сам смањио за још 25 одсто, односно постепено и пропорционално уклањању насилних екстремиста или њиховом хапшењу, а такође сам дао и важно административно упутство којим се стварају могућности за превремене изборе у четири општине на северу Косова, тако да у року од неколико месеци тамо имамо нове градоначелнике", поручује Курти.
На питање зар не би било лакше да су албански председници општина поднели оставке, премијер привремених приштинских институција одговара да је Косово "шампион на Балкану по питању борбе против корупције, владавине права, политичких права и грађанских слобода, организације избора, наплате пореза према ММФ-у и слободе медија", те да није у реду да они буду кажњени због "злобе" Српске листе.
Шта Курти нуди Србима не би ли заслужио њихово поверење, пита новинар "Дојче велеа"?
Десет места у Скупштини тзв. Косова, 17 одсто општинских одборника српске националности у укупно 38 општина, и српски као званичан језик свуда на Косову.
"За српску мањину нудимо третман какав није доступан нигде у Европи. Погледајте шта се дешава са албанском мањином у Србији. У врањској болници, која покрива и Прешево и Бујановце, нико од 70 запослених није Албанац, нити постоји Универзитет у Бујановцу, а адресе су им онемогућене, што је својеврсно бирократско и тихо етничко чишћење. Али ми се не меримо Србијом, него се меримо европским стандардима, зато желимо у Савет Европе. Косовски Срби би били заинтересовани да постану чланови Савета Европе како би користили Европски суд за људска права, али је Србија гласала против. Дакле, интерес Срба на Косову и интерес Србије се не поклапају", тврди Курти.
На коментар новинара да Срби до данас нису интегрисани, и да би можда најбоље решење био међународни протекторат за север, Курти поручује да насиље врше "одређене структуре које имитирају Вагнерову групу".
"Две организације смо прогласили терористичким, такозвану Цивилну одбрану и бригаду Север које сваке недеље прете мојим министрима и мени, тако да је проблем у одређеним структурама а не у грађанима. Срби данас треба да буду заштићени од Србије. Само ове године изгорело је око 15 српских аутомобила јер су променили регистарске таблице на оне које се воде на Републику Косово. Од кога да их чувамо, мора да их штити Београд. Косово је демократска држава, док је Србија аутократска држава, Косово је уз ЕУ и НАТО, док је Србија уз Русију", жали се Курти.
Он каже нуди закон, ред, правду свим грађанима без разлике, и тражи помоћ међународних фактора "јер је Србија уз Русију".
"Када је Александар Харченко, руски амбасадор у Београду, дошао на граничну тачку између Косова и Србије, а изнад њега је био борбени авион МиГ-29, а у међувремену су Оружане снаге Србије вршиле инспекцију на тлу, то је показало да овде нису дошли само да се баве Србијом" параноише Курти, истичући да је север "недељиви део Косова, суштина нашег територијалног интегритета"
ЕУ не треба да толерише оне који нису увели санкције Руској Федерацији, саветује Курти своје заштитнике, наводећи да би иЕУ истовремено требало да затражи од Србије да призна Косово, да скине руке са Црне Горе и да не дестабилизује Босну. Београд, "на ротациони начин", води дестабилизујућу политику у ове три државе, јер је како Курти тврди, незадовољан насилним распадом Југославије "који је изазвао".
"Мере према нама је требало да буду уклоњене, а Србији је требало увести санкције, од повлачења инвестиција из земаља чланица ЕУ па све до враћања визног режима, јер, као што знате, дају многе пасоше Русима који иду у Србију", наглашава премијер самопроглашеног Косова.