Србија трн у оку ЕУ: Шта значи порука Урсуле фон дер Лајен?

Европска унија већ деценијама Балкану обећава чланство, али све чини како земље региона не би постале њен део. Ипак, Бриселу је потребно да одржи привид заинтересованости за укључивање овог простора, како би одржала свој утицај.

Тако се изнова померају рокови, а најновији је - 2030. година.

У таквом светлу је потребно посматрати и недавну изјаву председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да је Западни Балкан стратешки важан за Европску унију, оцењују саговорници РТ Балкана.

"Не можемо себи да приуштимо да оставимо Европљане иза себе. Јасно је да је стратешки интерес ЕУ да наша унија буде комплетна", поручила је у годишњем говору о "Стању у Унији".

Србија је за Брисел важна из два разлога, а ниједан од њих не иде у нашу корист. Али кренимо редом.

Не желе нас, а стално нас зову

Професор геополитике Срђан Перишић, у изјави за РТ Балкан, описује однос Брисела према Западном Балкану речима да не желе да нас приме, а стално нас зову.

Наводи да Европска унија жели своје присуство на Балкану из геополитичких и економских разлога. ЕУ је од 2008. у отвореној кризи, а сви формати које је осмишљавала претходне 23 године, били су само настојање Брисела да, ако не могу да приме у чланство овај простор, онда макар га контролишу.

"Сви мини пројекти су осмишљени како би било потиснуто руско и кинеско економско, енергетско или геополитичко присуство са Балкана", наводи Перишић.

Русија је на Балкану присутна више од два века и њени геополитички интереси су компатибилни са интересима Срба. Уз то постоје енергетски пројекти које Русија нуди, а које ЕУ жели да блокира, каже наш саговорник.

Други разлог због чега Брисел жели да контролише овај простор, осим тог геополитичког, јесте то што Немачка види простор Балкана као извор радне снаге, јер су потребне деценије да од миграната из арапског света начини квалитетну радну снагу.

"Са простора Балкана ће увозити јефтину квалитетну, образовану радну снагу, а то је и дугорочно и краткорочно веома штетно за нас", каже Перишић и наводи да већ сада на Балкан долазе радници из Шри Ланке јер немамо довољно радника.

Заузврат земљама Балкана остаје да буду простор пласирања робе из Европске уније, напомиње наш саговорник. 

"Наша будућност је према тим замислима веома суморна – исцрпљивање радне снаге, гушење сопствене производње, пласирање производа и инсталирање њихових елита које би управљале земљама на Балкану у корист САД", каже Перишић.

Проевропске структуре у Србији су се понадале да ће ЕУ, због тога што Запад губи у сукобу у Украјини, понудити Балкану чланство у унији преко ноћи, а добили су рок 2030. годину.

"Морамо бити свесни да нећемо никад постати члан, а и када бисмо и сутра ушли у унију, два наведена разлога су штетна за Србију и све друге земље на Балкану. Србија не би имала никакве ни економске ни политичке користи", каже Перишић и додаје да је Србија по Споразуму о стабилизацији и придруживању у дефициту у извозу робе од око 60 милијарди евра.

За то време је ЕУ у Србију уложила три милијарде евра, што је минорно у односу на то колико су нам отели богатства, напомиње он.

"Да смо постали чланица, били бисмо страна у сукобу у Украјини, морали бисмо да шаљемо наоружање, опрему, да обучавамо украјинске војнике, а све то би довело до унутрашње дестабилизације Србије", каже Перишић.

Не могу да нас дисциплинују

Србија и простор Западног Балкана су због ширења Европске уније на Бугарску и Румунију остали у опсегу Брисела и они то не могу да трпе, каже геополитичар Миломир Степић за РТ Балкан.

"Они имају комплекс више вредности и на себе гледају као на империју, док на нас гледају као на варваре. Зато им је несхватљиво, због те њихове сујете, да им се неко супротставља, то јест да им пружа отпор. Наступају као једна врста колонизатора овог простора. Ми одбијамо да то прихватимо, а они на нас гледају као на нижа бића", појашњава Степић.

Напомиње да ни ЕУ није аутономни чинилац, већ је експонент САД. У глобалном сукобу са Русима, ЕУ је нека врста мостобрана. У том мостобрану, Србије је рупа која у геополитичком смислу може бити опасна.

"Такође, ми дајемо лош пример осталима, јер смо недисциплиновани још од деведесетих. Ми смо она трула јабука у корпи добрих јабука", наводи Степић.

Подела света је очигледна, каже наш саговорник и напомиње да у овој фази она подразумева поделу на проамерички и антиамерички део света.

Део који је антиамерички се умножава, само ми због агресивне пропаганде мислимо да је западни део и даље доминантан.

"То је западна цивилизација, као што је рекао Хантингтон, а ми тој цивилизацији не припадамо. По њему постоји и православна цивилизација, зато ми не би требало стратешки да имамо дилеме. Тактички да, да имамо происточну оријентацију, али да не будемо антипод Западу, јер они на Балкану још доминирају", напомиње Степић.

Додаје да се ситуација "ломи" у Украјини. Ако Руси у том сукобу и војно и политички победе, неће стати, јер је на делу демонтирање западног хегемонизма.