Татјана Милекић у "Релативизацији": Дошли смо у фазу трансновинарства

У 43. епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић је са награђиваном новинарком у пензији Татјаном Милекић разговарала о грешкама које праве медији у Србији, сламању критичког мишљења Запада, али и коментарима твитераша о кошаркашу Алекси Аврамовићу и новим медијским наступима опозиције. 

Одговарајући на питање шта о савременом медијском екосистему говори то што је већу славу стекла на Иксу (Твитеру) него за више деценија рада на водећем медију са националном фреквенцијом, Милекић је подсетила да су данас људи ретко вољни да примају сложеније садржаје.

"Било ми је мало жао, јер ми се учинило да све то што сам радила у новинарству није добило десети део реакције коју сад добијам. Ствар је у карактеру медија, и Иксу као друштвеној мрежи, он је непосреднији и једноставнији. Са људима који те читају и које ти читаш остварујеш брз контакт који је сажет. Људи нису вољни да примају сложеније садржаје. То је као играње стоног тениса", објашњава гошћа емисије. 

Новинар импресионистичког смера

Како објашњава Смајловић, њена саговорница није карактеристична по јеткости и свађалаштву, већ по духовитом посматрању онога што се око ње дешава.

"Јасно нам је чији симпатизер ниси, али ко тебе прати не може да наслути чији симпатизер јеси", додаје.

Милекић наводи да се то постиже посматрачким искуством, те да јој није била идеја да ствари посматра са смешне стране.  

"Моје новинарско искуство је у једном домену веома необично и атипично. Нисам имала никада персоналне изворе, никога не познајем лично. Ни са ким од битних људи нисам, на пример, попила кафу. Никад ми нико није дао неку информацију. Зашто је тако - можда је то питање моје личности. Можда сам затворенија од просечног новинара. Ја сам се бавила политичком документаристиком, ја сам новинар неког импресионистичког смера. Никада нисам радила вести, али умем да их читам", објашњава.

Како додаје, од домаћих политичара до бриселске бирократије, приметила је читав низ бескрајно смешних ствари. 

"Људи посматрају политичке појаве на два начина, мој и твој начин", наводи Милекић у разговору са Љиљаном Смајловић. "Твој начин - ти си информативац, тражиш неку логику иза свега, шта се заправо десило, а има људи који гледају  као ја - мање информативно, више као позориште и као представу, као низ импресија". 

Феномен трансновинарства

Дугогодишња новинарка и истакнута твитерашица коментарисала је преумљење опозиције по питању одржавања избора и медијске наступе њихових представника.

"У захтеву да се одрже ванредни избори, у образложењу, опозициони првак, упркос претходним оправданим захтевима да се одрже избори када се испуне услови и изјавама да нипошто неће изборе, он каже 'услова нема, али има грађана', рачуна на број људи, то није добро објашњење, а мени је и смешно. Шта нам поручује, 'ја имам људе иза себе', па немаш, ти људи су другим поводом и са другом идејом изашли", наводи Милекић.

Данас, како додаје, имамо новинарство без потпитања.

"Као што имамо трансџендере, дошли смо у фазу трансновинарства - новинарства које транзитира од оног класичног новинарства ка нечему другом. Шта је то друго, једна врста услужне делатности, на различите начине манифестована пропаганда. То више никоме није непријатно колико ја видим. Мислим да је то неповратни процес", оцењује саговорница Љиљане Смајловић. 

Милекић је навела пример вести коју је Н1 објавила наводећи да грађани који иду на протесте, када би могли да спроведу само један од захтева, одабрали пету фреквенцију за телевизију "Нова С", што је податак из "Фејсбук групе љубитеља протеста". 

"Појавио се графикон, наводно су питали грађане када би протести могли да имају само један захтев, на првом месту је да Н1 и "Нова С" добију националну фреквенцију. Захтев да Вучић и Ана Брнабић буду смењени има наводно пет пута мање присталица. То ми је било мало чудно", објашњава Милекић.

Након тога је открила да је човек који је радио онлајн истраживање испитао чланове фан групе протеста на нерепрезентативном узорку од око 350 чланова. 

"Да не буде само да сам само критична према медијима који су против Вучића, ево пример вести из провучићевских медија. Каже наслов - НБС помаже грађанима. То сад делује као да је нормално. Али пазите на избор речи - НБС помаже, то је институција која има одређене задатке и функцију и повлачи мере које су некада добре за грађане а некада нису. Шта помаже грађанима, није то Мајка Тереза. То није вест", објашњава Милекић. 

Истина као оброк у авиону - твоје је само да је поједеш

Говорећи о регулацији садржаја на друштвеним мрежама, гошћа "Релативизације" оцењује да не подржава да се медији цензуришу и означавају као "медији које финансира држава".

"Када се десила прва велика спољна интервенција, обележавање медија ознакама, тада сам видела колика је могућност манипулације када неко хоће да наметне неко правило и успостави неку политику. Веома ће мали број либерално оријентисаних људи стати против тога да се било каква обележја стављају. Тада ми је зазвонило звонце и помислила сам да би било каква регулатива тог типа била јако опасна", наводи Милекић.

Она се осврнула на злураде коментаре појединих корисника друштвених мрежа поводом тога што се кошаркашки репрезентативац Србије Алекса Аврамовић крстио пре слободних бацања.

"За Кошаркаша Алексу Аврамовића који се крстио пре сваког слободног бацања писали су 'ал га претера'. Са становишта људских права, свако има право да испољава оно у шта верује, било кад и било где, притом не угрожава никога. Како можеш да мериш да је неко у испољавању свог права претерао? Ако онај који се не крсти има право да се не крсти, ти не кажеш 'е претера га што се не крстиш'", оцењује Милекић.

Како додаје, ова фаза либералне идеје и праксе је дошла дотле да постоји само једна истина, и та се истина људима сервира као оброци у авиону - све ти је запаковано немаш ти око чега да се трудиш, то ти припада и ти то треба да поједеш.

"Систем који се базирао на индивидуализму и критичком мишљењу, или је барем то промовисао, одједном је једним потезом укинуо критичко мишљење у односу на крупне ствари које су у домену њухових крупних политичких интереса", наводи Милекић. 

Баш као и сада поводом сукоба у Украјини, критичко мишљење Запада се сломило и када је у питању био распад Југославије, оцењује дугогодишња новинарка.

"Хабермас је рекао да је добро што је бомбардована Југославија и онда је то образложио на не нарочито научни начин. Контекст није узет у обзир", подсећа она додајући да манихејске поделе попут "ови су добри, а ови зли", не доводе нужно до истине. 

"Нисам сањала да критичка мисао може до те мере да буде укинута. Коју год нијансу покушаш да убациш у причу, то не долази у обзир. То је феномен 'Хепијевих' 'Актуелности', потреба људи да чују нешто друго", наводи Милекић. 

У америчким медијима, када је у питању рат у Украјини, више је једногласја него у државама које се оптужују за медијски мрак.

Ипак, истраживање Си-Ен-Ена наводи да је већина Американаца, њих 60 одсто, против даљег финансирања Украјине. То приписујем друштвеним мрежама, наводи Смајловић.

И овај страховит покушај цензуре је такође последица друштвених мрежа, сагласна је њена саговорница. 

"Подразумева се да не доводиш ништа у питање и то је увредљиво", закључује Татјана Милекић.