Разговори у Бриселу о смиривању ситуације на северу КиМ и нормализацији односа Београда и Приштине завршени су неуспешно, изјавио је након састанака председник Србије Александар Вучић, јер премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти није био спреман за започињање процеса успостављања Заједнице српских општина, већ је инсистирао на де факто признању тзв. Косова.
Још један пораз дипломатије, нова главобоља за европске бирократе и продужетак исцрпљујућег политичког процеса у који, рекло би се, ни једна страна не верује превише: Приштина се више узда у контролисање ситуације на терену, док Београд не гаји превелика очекивања од посредника који већ држи спремљено решење у фиоци.
Најважније, је ипак, шта то значи за живот Срба на северу КиМ, ако имамо у виду да је ситуација све више ескалирала како су се приближавали разговори о деескалацији, док изјава да није постигнут договор о нормализацији делује прилично застрашујуће. Уколико нема нормалности, чему онда да се надају?
Одговор је статус кво, са тенденцијом да буде још горе за Србе, с обзиром да несумњиво постоји намера Албанаца да наставе са отвореним или тихим терором и велика толеранција западног фактора на њихово понашање, каже за РТ Балкан аналитичар Дејан Вук Станковић.
"То је лоша порука за останак и опстанак Срба на КиМ, подизање нивоа безбедносног ризика и једна трајнија блокада политичког процеса до које је дошло пре свега на директан начин Куртијевом кривицом, а исто тако на индиректан и недвосмислен начин одговорношћу западних посредника у дијалогу", каже наш саговорник.
Рециклирање компромиса
Компромисни предлог који се данас нашао на столу није ништа ново, већ само препакивање старог. Станковић објашњава да је Мирославу Лајчаку и европској администрацији, пре свега Немачкој и Француској, јако стало да што пре дође од постизања неког коначног споразума и да су пронашли неку формулу која је на први поглед прихватљивија за Србију.
Додаје да се иза тог, првог, корака који би ишао у сусрет Србима и властима у Беогаду крије вероватно читав низ политичких замки за Србе, а једна од њих је повратак у институције самопроглашеног Косова. Он оцењује да је тако нешто немогуће у овом тренутку због става Срба и због тога што Курти не може да опозове сва четири градоначелника у општинама на северу КиМ.
"Дакле, читав процес је блокиран. Овај данашњи предлог је дипломатска игра. Није то било ништа ново у односу на оно што сте могли да прочитате у европском, то јест француско-немачком предлогу, дакле ништа ново што би ишло у прилог уравнотежењу интереса обе стране. Више тактичка ствар да Србе поново увучете у политички процес и да идете у правцу фактичког признања независности тзв. Косова, што се у суштини очекује од Београда, пре или касније", истиче Станковић.
Да у предлогу нема ничег новог, те да је он само разрада и конкретизација тога што већ стоји у француско-немачком плану и Охридском споразуму, сматра и аналитичар Ђорђе Вукадиновић. Сада се, међутим, испоставило да је чак и то неприхватљиво за Куртија.
"То што је Курти одбио предлог, да ли због своје заслепљености, фанатизма, неке своје рачунице или обећања - то не треба никог да заведе да је тај предлог повољан по Србију и по Београд. Али је чињеница да је он садржавао бар тај минимум да се не иде на следеће ствари док се не апсолвира реализација неких ствари из споразума који су потписани не пре шест месеци или шест година, него ево сад већ пре више од деценију", напомиње Вукадиновић за РТ Балкан.
Упозорава да Куртијево одбијање може да буде и део неког договора којим ће следећи предлог бити још неповољнији за Београд, мада је, како каже, и овај неповољан.
"Очекујем погоршање ситуације на терену, с обзиром шта се раније дешавало. Обично то Курти искористи да радикализује ситуацију на терену и да ескалира и да онда ту тражи неку своју шансу и нови 'компромисмни' предлог који ће по њега бити још повољнији. Плашим се нових притисака на Србе, нове ескалације и могућности неког неконтролисаног насиља које онда ни Срби неће моћи вечно, стоички и мазохистички да трпе", каже Вукадиновић, додајући да је забринут и због тога шта ће се "скувати у европским престоницама".
Дипломатија у круг
Вучић је, неки би рекли стоички и мазохистички, ипак поновио да је Србија спремна и даље да разговара, што стручњаци оцењују као поруку да је Београд отворен за политичко решење.
"Не желимо ми да будемо ти који ће бити оптужени за пропаст преговора, јер то би било зелено светло Куртију да уради буквално све што хоће. Тако да се вртимо у круг и следећи потез Београда и Приштине тешко може да унапреди било шта осим да цементира садашње стање док на Западу не превлада неки другачији поглед на 'Косово' који би подразумевао не брисање њиховог темељног опредељења, али свакако неку уравнотеженију политику која би на једна функционалан начин решавала проблем", оцењује Станковић.
За то време, полако али сигурно Срби одлазе са КиМ.
"Дешава се нека врста Куртијеве 'Олује' у епизодама, не онакве као у Хрватској 1995. где сте имали једну војно-полицијску акцију одједном. Овде Куртијева 'Олуја' непосредно, али још више посредно чини да Срби све мање виде своју будућност на КиМ", истиче Станковић.
Последица за страну која је одбила компромис тешко да ће бити. Теоретски, Курти ће добити критике као што је било и раније, сматра Вукадиновић, али у виду неких симболичких санкција и вербалних осуда.
"Био бих изненађен ако буде неких озбиљних последица по Куртија. Осим ако су превише љути што им квари планове, јер је план да се Србија што пре приведе неком споразуму, уз минималне симболичке компензације попут ЗСО коју не треба мистификовати и идеализовати као неко постигнуће. Али очигледно да и то прави проблем и да је неприхватљиво за Куртија. Чињеница је да се он коцка, хода по ивици жилета, али нема неког разлога за срећу чак и ако он плати политичком каријером, а да у међувремену направи непоправљиве последице и штету по Србе", закључује Вукадиновић.