Верске заједнице, Црвени крст, спортски савези и невладине организације имају разлога да ових дана задовољно трљају руке, пошто ће им на рачуне лећи више новца из државне касе. Ребалансом буџета, за њих је предвиђена чак 72 пута већа сума у односу на ону која је планирана првобитним буџетом за 2023. годину - уместо да на финансирање НВО оде 21,6 милион динара (око 184.000 евра) буџетског новца, ребалансом су та средства увећана на 1,5 милијарди динара (13,4 милиона евра).
Спортским речником речено, зицер за невладине организације вредан 13 милиона евра коштао је државу управо онолико новца колико је у буџет, рецимо, за неизмирени порез пролетос уплатила "Црвена Звезда". Или, ако вам се поређење не свиђа - три и по пута више новца него што је "Партизан" за исте сврхе уплатио пре неколико дана.
Уметничким терминима описано, цивилни сектор је државу коштао колико вреде два Рембрантова дела продата летос на аукцији у Лондону.
Невладином сектору отишла су дакле замало два буџета општине Нова Варош или исто толико буџета Беочина, цела каса Власотинца или готово пола буџета Бора.
У ребалансу је наведено да ће распоред и коришћење средстава бити одређено посебним актом Владе Србије, а ни из Министарства финансија за РТ Балкан нису одговорили како ће новац бити потрошен, тако да остаје питање ко ће се због ребаланса више радовати - Сорош или СПЦ.
Јер, познато је да су раније државна средства, користили између осталих и фондови, центри, иницијативе и алијансе којима је такође, финансијер и амерички "хуманитарац".
А пошто је Сорошева фондација раније најавила да се повлачи из Европе, али да ће остати на Балкану, претпостваља се да ће и њихове донације у овом делу Европе бити појачане као и њихове активности – тако да, уколико ове организације добију још и парче државног колача - очекује нас гомила живописних пројеката које је мало ко тражио, али чије ћемо ефекте сви искусити.
Упркос томе што из Министарства нису открили колико ће пара коме отићи, јасно је, на основу претходних година, да ће се овајдити и црквене заједнице – и то не само СПЦ, иако је, због своје величине, она свакако један од најзначајнијих корисника.
То што ће чак десетина читавог буџетског суфицита отићи на финансирање по такозваној буџетској линији 481, Фискални савет међутим, не види као најсјајнију идеју. Они су напоменули да "остали текући расходи у буџету" расту највећим делом због већег издавајања за НВО преко Генералног секретаријата Владе.
"Прираст на овој расходној ставци највећим је делом забележен у оквиру апропријације Генералног секретаријата Владе, на позицији дотација невладиним организацијама. Иако ту није реч о билансно значајнијем трошку, настављена је вишегодишња (лоша) пракса да се на овој позицији првобитним буџетом планира симболичан износ за 2023. годину је то било свега око 20 милиона динара, који се затим у току године, ван редовне буџетске процедуре, дискреционо допуњује преко текуће буџетске резерве – обично за две до три милијарде динара", наводи се у "Оцени Предлога ребаланса буџета Републике за 2023. годину" који је објавио Фискални савет.
Они су навели да се на тако, у протеклим годинама финансирао читав низ различитих мера и активности. А исти примаоци добијали су новац и кроз редовне ресорне политике, у оквиру надлежних министарстава - спорта, културе и осталих.
И ове године кажу, баш као и у ранијим годинама, средства од Генералног секретаријата примиле су организације попут Фудбалског савеза Србије, који је добио 600 милиона динара, Кошаркашког савеза Србије, који је Влада "частила" са око 150 милиона динара, али и Српска православна црква која је добила 500 милиона динара за изградњу Храма Светог Саве.