Званичници Европске уније оповргли су наводе премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија да је једино он дошао с предлогом на последњој рунди дијалога.
"Изјава премијера Куртија, да је његов предлог био једини на столу, једноставно је нетачна", навео је један званичник у Бриселу за Радио Слободна Европа, дан након још једног неуспешног сусрета између делегација Београда и Приштине.
Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ изјавио је, након састанка, да Курти није прихватио компромисни предлог ЕУ док је приштински премијер тврдио да на састанку "ни са српске стране нити са стране Брисела није било никаквих папира као предлога".
Како преноси РСЕ, извори из Брисела су рекли да је странама већ у јуну представљен предлог за редослед примене споразума из Охрида а специјални европски представник за дијалог Мирослав Лајчак имао је потом "седам рунди одвојених разговора са странама о овом предлогу".
Међутим, исти извори који су оповргли Куртијеве наводе нису одговорили на питања новинара да ли је ЕУ изашла с конкретним документом на састанку одржаном 14. септембра.
Европски предлог о примени договора
Документ, за који европска страна тврди да је представљен странама на састанку у јуну, датиран је на 19. јул, и њиме се предвиђа да процес примене споразума о путу ка нормализацији односа почне за покретањем процеса преговора о статуту инструмената самоуправљања косовских Срба, што практично значи рад на формирању Заједнице општина са српском већином на Косову.
Након овог Србија више не би требало да инсистира на коришћењу фусноте или учешћу УНМИК-а у регионалним форумима.
По завршетку преговора о ЗСО предвиђено је да се стране више не мешају у унутрашње ствари једне друге, као и да се уздржавају од насиља или претњи.
Према предлогу ЕУ, следило би успостављање инструмената самоуправљања, праћено укидањем структура којима управља Србија на "Косову" и њиховом транзицијом, према потреби, под истим инструментом.
Потом би дошло до признања одговарајућих докумената и националних симбола, затим спровођење неиспуњених обавеза из ранијих споразума о дијалогу.
Наредна тачка предвиђа формализацију статуса Српске православне цркве на "Косову", а након тога би уследили практични аранжмани за размену сталних мисија.
Србија се потом не би противила чланству "Косова" ни у једној међународној организацији, а потом би на "Косову" дошло до окончања интерних процедура за заштиту српских објеката верског и културног наслеђа.
На самом крају се предвиђа покретање преговора о правно-обавезујућем споразуму о свеобухватној нормализацији, наводи РСЕ.