Вучић за "Фајненшел тајмс": ЕУ никада Србији није пружала исту подршку као Украјини

Неки лидери Западног Балкана су фрустрирани зато што Украјина престиже њихове земље у придруживању ЕУ.

Немам ништа против Украјинаца, рекао је председник Србије Александар Вучић за "Фајненшел тајмс".

"Али ниво подршке ЕУ Украјини, додељивање статуса кандидата за чланство у ЕУ у року од годину дана од датума подношења захтева и потенцијално отпочињање преговора о чланству следеће године показује нам да таква политичка подршка никада није постојала за нас", рекао је он.

Кијев је поднео захтев за чланство у фебруару 2022, неколико дана након почетка конфликта у Украјини, а само четири месеца касније додељен је статус кандидата. Насупрот томе, Београд је чекао више од четири године за почетак преговора о чланству.

Преговори Србије и ЕУ су у застоју због неколико питања, међу којима је и "неуспех Београда да нормализује односе" са такозваним Косовом. Осим тога, како наглашава ФТ, Србија је једина држава Западног Балкана која није увела санкције Русији, што је смањило њене изгледе за чланство у ЕУ.

Унија је обећала да ће убрзати процес чланства за шест земаља Западног Балкана, а председник Европског савета Шарл Мишел је изјавио да би прва приступања могла да се десе 2030. године.

На недавном скупу у Словенији, након Мишелове изјаве, албански премијер Еди Рама је направио шалу са датумом од 2030, примећујући да случај Украјине показује да рат може да убрза приступање.

"Ко треба кога да нападне на овом панелу да брже добије чланство?", питао је Рама у шали. "Бугарска може да нападне Северну Македонију, Хрватска може да нападне Србију, Србија може да нападне Косово, а Босна може напасти саму себе."

Распад Југославије 90-их довео је до ратова између Србије, Хрватске и Босне, као и до избијања рата на Космету, што је проузроковало на десетине хиљада мртвих и милионе расељених.

После још једног безуспешног самита лидера земаља у четвртак, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ рекао је да "без нормализације неће бити европске будућности ни за Косово, ни за Србију."

Ипак, Вучић тврди да одлагање чланства не одражава реалност у Србији, за коју каже да је "у много бољем стању него што су биле Румунија и Бугарска 2007, када су ушле у ЕУ."

Вучић је указао и на опадајућу способност ЕУ да апсорбује нове чланице. "Најпре смо чули за 2025, сада за 2030", рекао је Вучић. "Ко зна шта ће се догодити за седам година? Апсорпциона моћ ЕУ није већа него што је била."

На конференцији у Словенији, Шарл Мишел је за обећање о 2030. години рекао да је његов предлог "амбициозан и неопходан", и да он "показује да смо озбиљни."