Изаћи ћу у сусрет онима који су тражили расписивање ванредних парламентарних и београдских избора до краја 2023. године, што значи да ће бити одржани у марту, рекао је председник Србије и тако одговорио прозападном делу опозиције.
Истовремено од специјалних изасланика Европске уније и Сједињених Америчких Држава учестали су притисци да се питање Косова и Метохије реши што пре о чему сведоче недавне изјаве Лајчака, Ескобара, па и америчког амбасадора у Србији Кристофера Хила.
Питање је да ли улазак Србије у предизборну кампању може да утиче на то да се даљи преговори са Приштином замрзну до даљег.
Ни перспектива у 2024. није боља, јер ће и главни посредник у преговорима – Европска унија, ући у изборни процес 6. јуна. Имајући у виду да се гласа у свим чланицама појединачно, ти избори ће трајати данима.
Након гласања за посланике Европског парламента почињу преговори о председнику Европске комисије, али и о именовањима комесара и других званичника ЕК.
Након избора у Европи следе избори у Америци, која је, такође, страна у преговорима Београда и Приштине. Председнички избори у САД биће одржани 5. новембра 2024, а нови председник ће на дужност ступити 6. јануара 2025.
Нема сумње да ће 2024. година бити година избора, а како ће то утицати на преговоре Београда и Приштине?
Ситуација је замрзнута јер је Курти одбио све предлоге у Бриселу, па ће сви притисци ићи на адресу Приштине, каже за РТ Балкан политички аналитичар Бранко Радун.
Додаје да постоје притисци да се убрза процес, али је питање како ће Запад реаговати, овог пута не према Београду, већ према Приштини.
"Једино решење да се откочи процес је да Запад притисне Куртија. Ако он ускоро промени став око Заједнице српских општина, онда је могуће да Запад утиче да у наредним месецима дође до већег притиска и помака. Ако се то не деси, онда ће чекати да прођу избори", каже Радун.
Тактика куповине времена
Притисци према Србији ће наредних месеци да ескалирају, што ће бити тежак период, оцењује политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић.
"Зато ће можда одлука бити да избори ипак буду одржани у децембру, да би се смањио тај притисак или пролонгирао", каже Вукадиновић.
Улази се у изборну годину и Запад ће се сигурно мање бавити Балканом, а онда је и мањи притисак, каже Радун.
"Србија покушава да купи време, да се дође до изборне године и да се можда смањи притисак, односи релаксирају или да се добије нека боља понуда", сматра наш саговорник.
И Вукадиновић сматра да ће у изборној години сви бити заокупљени својим проблемима, те да ће и тада бити притисака, али ће они више бити рутински.
"Попуштања ће бити 2024. али ће зато притисци до краја године бити ванредни", каже наш саговорник.
Напомиње да тактика Београда јесте куповина времена, али то нажалост зна и друга страна, па ће зато до краја године вршити тај притисак.
Научни сарадник на Институту за међународну политику и привреду Душан Пророковић има сасвим другачији став.
"Прихватањем француско-немачког плана опредељен је ток даљих преговора. Колико је то усмено прихватање обавезујуће за Србију можемо полемисати. Али, колико је обавезујуће за Вучића ту нема полемике. Обавезујуће је у потпуности", каже Пророковић за РТ Балкан.
Зато смо, сматра наш саговорник, постали таоци те ситуације.
"И зато ове предизборне кампање неће утицати на садржај преговора све док у њима учествује Вучић", сматра Пророковић.
Питања Косова и Метохије и Украјине - повезани судови
Како ће изгледати даљи расплет неће зависити од нас, већ у много чему од ситуације у Украјини, сагласни су наши саговорници.
Од тога да ли ће доћи до смиривања на фронту или евентуалних преговора, зависиће и однос Запада према Србији, оцењује Радун.
"Динамика рата у Украјини доста диктира ствари. Када су Руси кренули у офанзиву, притисак на нас је растао. Кад нема руских напредовања, онда пада притисак на Србију", каже Радун.
Вукадиновић сматра да је Запад свестан да није реално да добију у сукобу са Русијом, те да ће зато вршити већи притисак на решавање питања Косова и Метохије.
Још је рано говорити о томе какве би промене могле да настану након избора у Европи и САД. Имајући у виду пораст популарности десничарских странака, али и све више негодовања у ЕУ против једногласја по многим питањима, можда би и политика према дијалогу Београда и Приштине могла да се промени.
Такође, ако Доналд Трамп буде поново изабран за председника САД, то би могло да заокрене политику према Балкану.
До тада, на Србији је да изабере најбољу тактику и сачека да се међународна ситуација разреши.