Једна од најјефтинијих намирница, паризер, постала је ових дана најскупља српска реч – нема онога ко га није бар поменуо, ако не и пробао по рецепту који је са својим сарадницима открио председник Србије Александар Вучић – у четврт хлеба, с мајонезом, и јогуртом.
Готово шестоструко скупљи свињски бут ових дана потпуно је пао у анонимност, док су сви рефлектори уперени у паризер. Не прича се ни о крменадли од 800 динара, па је чак и "маг" негативног маркетинга, паштета, за коју се тврди да јој и име указује на састав (па штета да се баци) потпуно заборављена упркос свој фами која је годинама прати.
У јавности су се формирале две "школе мишљења" - једна струја апсолутно поздравља снижење цене паризера, који је често пензионерима, па и деци, саставни део оброка. Друга струја баца дрвље и камење на намирницу за коју тврде да се прави од свега и свачега, а Вучићев доручак проглашава за чист популизам.
Шта, међутим, кажу стручњаци о намирници која је са 399 динара, појефтинила на 259,99 динара?
Нутриционисти рецимо, само што се на помен паризера не хватају за главу. Што се њих тиче, са свих полица, у свим супермаркетима, ову намирницу једноставно треба протерати.
"Ем је садржај меса јако мали у том производу, ем је то месо од најлошијег квалитета. У паризеру има и пуно хемије, адитива који се додају и због конзистенције и због рока трајања, тако да би слободно могли и да га немамо у исхрани. Свесни смо да све више људи има алергије, да се жале на проблеме с варењем, а управо та хемија из хране утиче на зид црева. Уз то, доста је састојака који имају и и потенцијално канцерогено дејство, а људи нису ни свесни колико у паризеру има угљених хидрата тако да он није погодан ни за особе са дијабетесом, инсулинском резистенцијом и глутенском ентеропатијом", указује нутрициониста Јована Срејић.
Верослава Станковић каже радије препоручује пилећа и ћурећа прса, али и стишњену шунку, јер како истиче, они који раде у прехрамбеној индустрији за те производе кажу да се праве од чистог меса.
"Све остало осим меса има и изнутрице и кожу. У паризеру има доста холестерола и засићених масти, односно триглицерида, тако да не би требало да се употребљава, или ако се већ употребљава да то буде доста ретко, на пример у неким салатама, попут руске салате. Деци апсолутно не треба давати такву врсту намирница јер осим што има триглицерида и холестерола, врло често садржи и велику количину соли и адитиве, који јесу у оквиру дозвољених доза, али их је боље не користити, ако већ не мора", указује Станковић.
За паризере који имају мањи проценат масти, она каже да су направљени са додатком соје, а то може бити опасно за жене које имају проблеме попут карцинома дојке или гојазности, јер соја има естрогену активност.
"Било која месна прерађевина може да има нитразин нитрите који служе као адитив за спречавање ботулизма. Они су дозвољени у минималним концентрацијама, али ако се стално употребљавају могу имати штетно дејство", указује Станковић.
У месној индустрији, међутим, тврде да је лош имиџ паризера неправда. Технолог меса у једној компанији која се бави месним прерађевинама, а који је ипак желео да остане анониман, тврди да је мит да се у паризер стављају изнутрице, а да је прича о томе да у ову намирницу иду млевене кости – чиста будалаштина.
"У пилећи паризер рецимо, иде пилеће месо – бело месо, батаци, карабатаци и највише механички сепарисано месо које је најјефтиније. Не може он бити 300 динара и бити много квалитетан, али штетан свакако није. Ја га једем, носим га кући. У ту намирницу, дакле, иду и свињске кожице, прави се емулзија, и додају се протеини соје. Ставља се још вода зими, односно лед лети, као и зачини и адитиви", указује саговорник РТ Балкан.
Он објашњава да постоје три групе барених производа – грубо ситњене као што су роштиљска и говеђа кобасица и у њих иду изнутрице. Паризери спадају у групу фино ситњених барених кобасица, док су шункарице трећа група - барене кобасице с комадима меса.
"Постоји Правилник о квалитету производа од меса и ту пише да паризери морају да имају одређен проценат протеина меса, остатак се надомешћује, а најчешће се додаје соја изолат који има 90 одсто протеина. Ставља се два кила на сто кила и постигне се тај проценат у протеинима. Тако да сигурно није истинита прича о паризеру која ових дана кружи интернетом, да он садржи тек 2, 3 одсто меса", тврди наш саговорник.
РТ Балкан је проверио шта тачно пише у поменутом Правилнику, и у делу о фино уситњеним бареним кобасицама (међу којима је паризер) наведено је да, "aко то није друкчије прописано овим правилником, садржај протеина меса је најмање 10 одсто и садржај колагена у протеинима меса највише до 20 одсто, а садржај колагена у протеинима меса у производу од меса живине највише до 10 одсто".
"Није то неко месо да се 'смрзнете' од квалитета. Можете ви у паризер да ставите и да има 70 одсто меса, али он би коштао 600 или 700 динара. А може да буде са 40 одсто и да додате остатак надоместите протеинима соје", указује технолог са којим је разговарао РТ Балкан, и додаје да "за ове паре", односно по сниженој продајној цени, произвођачи раде у минусу, или на позитивној нули што се зараде тиче.
Њему није јасно зашто се критичари "стално хватају за месну индустрију", јер како каже "десет пута више отрова имате у воћу".
"Нитрити су најопаснији, ако се додају неконтролисано, али у поврћу има десет пута више нитрита него у месу, а нико их не контролише", тврди наш саговорник.
Иако запослен у месно-прерађивачкој индустрији, наш саговорник, ипак, указује да није баш ни да је паризер сјајна намирница, иако и сам једе.
Механички сепарисано месо, признаје он, заиста није квалитетно, "али је неко законом прописао да може да се користи".
Реч је, наиме о месу које се у Европи користи за исхрану кућних љубимаца, и како је својевремено објаснио професор Миладин Шеварлић "добија се млевењем шија, тртица, леђа с костима, тртичне жлезде, бубрега, плућа и костију".
Меснопрерађивачка индустрија у Србији од 2016. године, међутим, не може да увози најлошију категорију механички сеченог меса, које је коришћено у производњи виршли, кобасица, салама и пљескавица. Новим правилником дозвољени ниво калцијума у машински сепарисаном месу је ограничен и тако је побољшан њихов квалитет.
"И то се строго контролише колико има калцијума, колико гранулације, бактериологија се строго гледа. Нема ту ништа што би угрозило здравље. Механички сепарисано месо је само са мањим квалитетом, али сви га имају, користе га и страни произвођачи", уверава ипак технолог с којим је разговарао РТ Балкан.
Паризере ипак некад не једу ни они који их производе, указао је међутим, пролетос објављен разговор "Јутарњег листа" са творцем "Поли паризера" Цирилом Варгом. Он, наиме, преферира грубље млевене саламе, у којима се види од чега се састоје. "Поли" је, иначе, у групи фино-млевених кобасица.
Разлог за то је једноставан – квалитетне комаде меса не можете уситнити. Поли кобасица садржи, дакле, "теже продајне делове меса", објаснио је творац једне од омиљених салама на Балкану.
"Када сте последњи пут купили пилеће вратове? Никада" објаснио је он за "Јутарњи лист" зашто се уопште појавила потреба за производом попут овог паризера.