Уместо припреме за нове изборе који ће бити одржани средином следеће године, Европска унија предлаже темељне реформе организације које ће утицати и на земље кандидате за чланство.
Пред крај мандата актуелна политичка гарнитура у Бриселу, уместо сабирања утисака, нуди предлог који су начинили стручњаци из Француске и Немачке.
Према најавама, реформа би могла да буде усвојена током јесени, а земљама кандидатима за чланство, међу којима је и Србија, дат је нови рок за надање - 2030. година.
Подсетимо, и претходног пута на крају мандата предложена је реформа, а тада је земљама Западног Балкана дат рок до 2025. године за чланство.
Овога пута највећа измена која се тражи је да се у Унији више не одлучује једногласно као до сада, већ квалификованом већином.
Новина би била и начин чланства за кандидате, при чему би тај процес придруживања ишао у четири брзине и предвиђао више кругова.
У питању је пре свега покушај да се сачува опстанак Европске уније у којој је све више супротних мишљења, а Србија ће изменама бити остављена у вечитој чекаоници, тврде наши саговорници.
Нико не жели да се одрекне суверенизма
Ово је покушај да се актуелизује оно што је кључно за опстанак ЕУ, а то су реформе, каже за РТ Балкан бивши дипломата Зоран Миливојевић.
Наш саговорник је скептичан по питању да ли ће предложене реформе уопште бити усвојене, те да је питање колико предлог уопште има тежину.
"Питање је и које ће нове структуре доћи на власт у ЕУ након избора. Те структуре ми делују као више склоне суверенизму, односно заједници суверених држава, а не одрицању суверенизма", каже Миливојевић и подсећа да се већ виде такви дисонантни тонови.
Мађарска, Пољска и Словачка недавно су заузеле своју позицију по питању украјинског жита, потпуно супротну Европској комисији, која би требало да буде извршна власт.
Реформе би подразумевале даље одрицање суверенитета држава чланица са тенденцијом проширења, а већ постоји проблем у одлучивању у самој ЕУ, указује Миливојевић.
"Које би се државе одрекле свог суверенитета и суверених права, поготово мање земље, чиме би потпале под утицај великих? Ако изгубите ту позицију, онда губите националне интересе. То је најважније тест питање", оцењује Миливојевић.
Економски проблеми у самој ЕУ су толико велики, да је у таквим околностима упитно да ли је могуће спровести неке реформе.
Говорећи о Србији, Миливојевић каже да наша земља од ЕУ треба да искористи оно што може, а то је да економски ојача и на тај начин постане привлачна за Унију, али да никако не одустаје од своје политике и пристаје на уцене.
"Најава доласка немачког канцелара Олафа Шолца у посету Србији је пре свега економске природе, а не политичке. Немачка преко економског механизма покушава да одржи своје позиције, јер нема политички ауторитет", указује Миливојевић.
Питање је да ли ће ЕУ опстати до 2030. а не да ли ће добити нове чланове
ЕУ је пројекат који је упитан по питању опстанка, односно, требало би видети да ли ће ЕУ опстати до 2030. године, каже за РТ Балкан Александар Лукић са Института за политичке студије.
"Што се тиче кругова и брзина, то је само покушавање да се маскира цела ситуација око пријема нових чланова и уместо да се каже да сте постали члан, каже се као да смо вас примили", напомиње наш саговорник.
Зато се измишљају кругови, брзине, чекаонице, усклађивања и све друго, каже Лукић и додаје да, када је политички битно да неко постане део Уније, све то се уради експресно.
"Ако се постави питање како су Бугарска и Румунија примљене, онда се види да ту није било потребно ништа као услов чланства, осим њихове геополитичке позиције. То је чиста политика", истиче Лукић.
На питање где је ту место Србији и у којој је она брзини, Лукић каже да се види да ЕУ не жели Србију као своју чланицу и зато нас ставља у неку вечиту чекаоницу.
"Ситуација са Украјином, па и Шмитом у Босни и Херцеговини огољавају наводну владавину права у ЕУ. То сам с разлогом назвао бесправним правом. Од нас траже владавину права и слободу медија, а сами то не поштују", каже Лукић.
Запад право користи у политичке сврхе, то се најбоље види у односу према Републици Српској, као и по питању покретања бесмислене оптужнице против председника Русије, напомиње наш саговорник.
"ЕУ је оголила себе, види се да је то политички пројекат осмишљен у сврху остваривања нечијих геополитичких интереса, а Србији ту нема места. Колико год ми ту хтели да уђемо, они нас неће примити", каже Лукић.