Немачки медији и проширење ЕУ: Македонски језик као дијалект бугарског

Пример Северне Македоније могао би да покаже у недељама које долазе да је политика проширења ЕУ и даље у ћорсокаку. Земља је на ивици да поново буде блокирана у процесу проширења и то на неодређено време, пише "Франкфуртер алгемајне цајтунг" (ФАЗ).

Све док припадници бугарске мањине у Северној Македонији, којих према попису из 2021. године има око 3.500, нису укључени као државотворни народ у преамбулу устава, Софија намерава да ставља вето на почетак приступних преговора.

Прво промена устава, а онда почетак преговора, што је наведено и у предлогу сачињеном током француског председавања Европским саветом 2022, који су многи у Северној Македонији доживели као нови ултиматум. 

Та земља је већ пуно тога урадила, како би могла да почне приступне преговоре. На захтев Грчке, Скопље је променило заставу и устав 1995, па чак и само име државе 2018. године - уместо Македоније постала је Северна Македонија. Тек тада је Атина укинула вето на приступне преговоре. 

Условни уставни амандман

Влада у Скопљу би, ипак, била спремна да се повинује бугарским захтевима, али јој недостаје двотрећинска већина неопходна за промену устава, објашњава лидер опозиционе партије ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски у интервјуу за ФАЗ.

Наводи да би његова странка подржала испуњење бугарских захтева под једним условом. Он предлаже "условни уставни амандман", који би био одмах усвојен, али би ступио на снагу оног дана када Северна Македонија уђе у Европску унију. 

"Немамо ништа против да се Бугари помињу у преамбули нашег устава. Али ко нам може гарантовати да је ово последњи захтев Бугарске?", пита се Мицкоски.

Конзервативна опозиција каже да би компромисни предлог могао да превазиђе међусобно неповерење. Без одложене уставне промене, Бугарска би само злоупотребила преговоре о приступању ЕУ да Северној Македонији постави нове ултиматуме и претње ветом. Уосталом, преговори о приступању ЕУ трајали су дуги низ година, током којих Бугарска није ни крила да има додатне захтеве.

Бугарски председник Румен Радев и националисти у Софији су те захтеве одавно формулисали: Северна Македонија мора да "призна" да је македонски језик настао од бугарског или чак да је његов дијалекат. Скопље мора да призна да су Македонци огранак Бугара, или бар да су од њих настали, као и да Македонци и Бугари имају "заједничко виђење" историје. 

Примера ради, не треба да тврде да је бугарска окупација у Другом светском рату била окупација. Потребна је чак и промена натписа у музејима и на споменицима. Софија жели да наметне обавезујући државни наратив или бар низ дозвољених тумачења у суседној земљи, па чак и да утиче на уређивање македонских школских уџбеника.

Редефинисање идентитета

Захтеви не долазе само од десно оријентисаних радикалних Бугара. Идеја наметања правила идентитетске политике Северној Македонији сеже дубоко у бугарско друштво. На крају, појашњава Мицкоски, бугарски захтеви према Северној Македонији су екстремнији него што су грчки икад били. Политика Бугарске своди се на присиљавање Македонаца да поричу свој идентитет. 

Према извештајима из Софије, у Северној Македонији нема 3.500 Бугара, како наводи попис, већ их је 80.000. Толико је македонских држављана поднело захтев за бугарски пасош последњих година. У Софији не прихватају чињеницу да је већина Македонаца то учинила првенствено зато што са пасошем Бугарске, која је чланица ЕУ, може да живи и ради у свим државама ЕУ. На пасош се гледа као на приврженост бугарском идентитету.

Иако македонски власници бугарских пасоша обично тврде да себе и даље доживљавају као Македонце и да њихова одлука да узму двојно држављанство има практичне разлоге, у Софији тврде супротно. Мицкоски каже да је то део стратегије за систематско подривање македонске државности.

Према његовим речима, следеће што ће Бугарска захтевати јесте да бугарска мањина у Северној Македонији, која је настала узимањем пасоша, има сопствене тужиоце, судије, школе и фиксне квоте у парламенту, полицији, војсци и власти, у складу са њиховим уделом у укупној популацији. Ако то не добије, Бугарска ће опет ставити вето на приступне преговоре Северне Македоније. 

"Бугарски политичари негирају наш идентитет. Кажу да смо ми 'измишљени' после Другог светског рата и да смо пре тога били Бугари", наводи Мицкоски, сумирајући критику бугарске политике. 

Македонски конзервативци нису једини који одбијају да буду редефинисани као Бугари зарад ЕУ. Чак и гласачи владајуће Социјалдемократске уније не желе да буду Бугари. За то нису ни македонски Албанци, који чине добрих 24 одсто становништва. Ипак, они не желе да западне интеграције њихове земље омета расправа око идентитета која их не интересује. 

Прљави договори

Мицкоски такође криви владу у Скопљу. Његова партија понудила је подршку коалицији коју у преговорима са Бугарском предводи социјалдемократски премијер Димитар Ковачевски, али је то одбијено. Он упозорава и против прихватања француског предлога. 

"Јасно смо рекли да неће бити двотрећинске већине за то. Рекли смо: 'Немојте обећавати оно што не можете да испуните'", подсећа Мицкоски.

То је, међутим, оно што се сада дешава.

"Сада нас убеђују да ипак морамо да пристанемо на то, јер бисмо иначе били против ЕУ. Али ми нисмо против ЕУ", поручује лидер опозиције. 

Упозорава да влада припрема прљаве договоре, како би прогурала уставни амандман. Према његовим речима, влада планира да гарантује имунитет бившем премијеру Николи Груевском, који је побегао у Мађарску, како би могао да се врати и уз помоћ лојалних следбеника помогао да се уставне промене прогурају кроз парламент.

Груевски, претходник Мицкоског на месту лидера странке ВМРО, оптужен је за злоупотребу положаја у неколико поступака, а избегао је правду 2018. побегавши код свог савезника Виктора Орбана, који му је дао политички азил. Недавно је македонска влада у парламенту убрзаном процедуром смањила казну и рок застарелости за злочине за које су оптужени Груевски и други.