Мала Госпојина: Рођење Пресвете Богородице, оне која је родила Спаситеља света

Српска православна и њени верници данас славе Рођење Пресвете Богородице, празник у народу познат као Мала Госпојина.

На Малу Госпојину слави се успомена на дан када је у Назарету, у дому Јоакима и Ане, рођена Света Дјева Марија и спада у један од највећих заветних празника.

Јоаким и Ана су дуго били неплодни, без деце. Већ стари, они су молили Бога да им подари дете, да их обрадује као што је некада обрадовао Аврама и Сару, даровавши им сина, Исака.

Јоаким једном оде у пустињу, где је провео четрдесет дана у непрекидном посту и молитви да се Бог и на њега смилује.

Једног дана, молећи се Богу у воћњаку под дрветом ловора, Ани се јавио анђео и рекао јој да је њен глас стигао до небеса и да ће убрзо постати мајка.

Ана се тада заветовала да ће дете подарити Богу, да му служи целог века. Бог им је подарио ћерку, али и Богомајку. Старица Ана родила је ћерку, којој је дала име Марија, што значи висока или господарећа.

Дјева Марија, плод молитава својих родитеља, одведена је у храм када је имала три године, како се Богу и заветовала њена мајка Ана, како су раније и обећали.

Била је то свечана поворка Јоакимових и Аниних сродника: напред су ишле девице са упаљеним свећама, па онда Пресвета Дјева свечано одевена и украшена, између своје мајке и оца, а иза њих остали сродници и пријатељи.

На улазу у храм Дјеву је сачекао првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, и увео је не само у храм него и у Светињу над Светињама, у најсветије место храма иза друге завесе где улазе само архијереји и то једном годишње.

Родитељи су тада принели жртву Богу, примили благослов од свештеника и вратили се кући, а Пресвета Дјева остала је у храму. Ту је боравила девет година и родитељи су је често посећивали. Када су они умрли Дјеву Марију су са дванаест година дали Јосифу, њеном сроднику у Назарету да, под видом обручнице, живи у девствености иако то није био обичај у Израиљу.

Пресвета Дева Марија је била прва доживотно завештана девојка, а касније су је следиле многе хиљаде девојака и младића.

Са 14 година Дјева Марија се вратила у Назарет где јој је, према предању, саопштена благовест архангела Гаврила да ће родити Сина Божијег.

Сцена Рождества Богородице са Светом Аном у постељи и новорођеном Маријом у колевци обавезан је мотив православних икона и средњовековних манастирских фресака.

Један од најстаријих и најбоље очуваних живописа са мотивом Рождества Богородице налази се у Краљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина са краја 14. века.

Мала Госпојина спада у ред празника посвећених Богородици и непокретан је, што значи да има стално, фиксно место у црквеном календару и означен је црвеним словом.

Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовести, Успење пресвете Богородице (Велика Госпојина), као и они који обележавају сећање на догађаје из њеног живота, као што су Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.

Иначе, Црква слави само три рођендана: рођење Христово, Богородице и Јована Крститеља.