Док је просечна радна недеља у 2022. години за људе од 20 до 64 године у ЕУ износила 37,5 сати, у вечитој земљи кандидату - Србији - радници раде скоро шест сати више, чак 44,3 сата.
Резултати европске службе за статистику Евростат односе се на Европску унију у целини, поједине земље ЕУ, три земље ЕФТА (Исланд, Норвешка и Швајцарска) и једну земљу кандидата (Србија).
Како пише Евростат, видљиве су значајне разлике међу земљама ЕУ. Најдужу недељну сатницу имају у Грчкој (41,0 сат), Пољској (40,4), Румунији и Бугарској (по 40,2).
Насупрот томе, Холанђани су радили најкраће (33,2 сата), а следе Немци (35,3) и Данци (35,4).
У ЕУ је 2022. године 5,4 одсто запослених радило у просеку мање од 20 сати недељно, 7,6 одсто је имало просечну уобичајену радну недељу од 50 сати или више, а највећи је удео оних који су испунили норму од 40 до 44 сата - 46,8 одсто. Међу повлашћенима који су имали радну седмицу од 35 до 39 сати били су радници Данске, Француске, Финске, Белгије и Ирске.
Што се тиче разлика између мушкараца и жена, мушкарци који раде пуно радно време имали су дуже радне недеље од њихових колегиница у свим земљама.
Иначе, студија се односи на обрачунате уобичајене сате које особа проведе на примарном послу, укључујући додатни рад, плаћен или неплаћен, али не и на време путовања између куће и радног места. Није се ни рачунала пауза за оброк.
Ситуација све гора
Председник Савеза самосталних синдиката Београда Драган Тодоровић за РТ Балкан каже да се ситуација у Србији погоршава из године у годину.
"Мислим да доласком страних радника, не само да се не поштују права странаца, већ имамо и продужење радне недеље и продужетак радних сати и за домицилно радно становништво. Жеља послодавца да надокнади мањак радника и стекне већи профит више не познаје радно време", каже он.
За то што су са нашим радницима у групи Грци, Пољаци, Румуни и Бугари, као разлоге додаје дужничку кризу, сукоб у Украјини, али и вечито сличан положај у коме се налазе наше комшије, чланице ЕУ.
Правница за радно право Олга Вучковић Кићановић за наш портал каже да податак о броју сати који Срби проведу на послу није новина неколико година уназад, али да је страшно то што ти сати нису плаћени.
"Радна недеља према Закону о раду траје 40 сати, па значи да ми радимо 3,3 сата дуже а да се то јако ретко плаћа иако би норма требало да буде 26 одсто више новца у случају рада викендом, на верске и државне празнике. То је питање за инспекцију рада", наглашава она и додаје да је и судска пракса ту неуједначена, па се не зна да ли на суду радник треба да доказује да ради више или да то оспори послодавац.
Зато имамо и различите судске одлуке, али и генералну правну несигурност запослених, додаје она.