Да ли ће опозиција ићи на изборе у две колоне и колико ће на ту одлуку утицати евентуално подизање цензуса са три на пет одсто - још једно је у низу питања које доноси већ вишемесечна сага о изборима. "Блиц" указује да у већем делу опозиције постоји заинтересованост да пред бираче изађу у две идеолошке колоне, и то поготово ако за улазак у парламент буде потребно пет одсто гласова.
Тако организатори протеста "Србија против насиља" већ данима позивају на уједињење свих странака које већ четири месеца учествују у демонстрацијама. Највећи заговорници те идеје у последње време су Мирослав Алексић, Небојша Зеленовић, Зоран Лутовац и Здравко Понош иако имају извесне разлике у својим предлозима за једну листу прозападне опозиције.
С друге стране, и на "десном крилу" опозиције, по оцени "Блица", све више "цвета љубав". То се могло видети и на недавном Конгресу Заветника на коме је за председницу странке поново изабрана Милица Ђурђевић Стаменковски. На том скупу поред припадника Заветника били су и лидер Двери Бошко Обрадовић и посланик Новог ДСС-а Предраг Марсенић. Такође, чланови Народне странке су у све бољим односима са представницима Двери па су заједно учествовали на трибини "Српско национално питање у 21. веку" коју је у Чачку организовао покрет Обрадовића.
Политиколог Цвијетин Миливојевић сматра да опозиција својим понашањем иде на руку власти.
"Да сам у кожи Вучића ја бих рекао опозицији 'Браво, људи'. Опозиција припрема ражањ док је зец у шуми. А зец су избори. Прича о уједињењу постоји од кад је вишестраначја у Србији. Дакле, више од 30 година. Уједињење је увек тачка почетка изборне кампање да би се касније та прича изјаловила. Ево у скупштини имамо две парламентарне групе које су се поделиле на два чиниоца, а сада позивају на уједињење што је прва методолошка грешка", оцењује Миливојевић.
Како каже, друга методолошка грешка је што опозиција и даље не зна за које изборе се спрема.
"И опозиција је заборавила на договор Александра Вучића и Драгана Ђиласа након последњих избора да се у року од шест месеци одрже ванредни београдски избори. Опозиција треба да тражи од Вучића да јасно каже хоће ли бити избора, којих ће бити избора и када ће они бити", анализира Миливојевић.
Саговорник "Блица" сматра да опозиција може да максимализује гласове једино ако иде у две колоне на парламентарне изборе.
"Две листе чувају опозицију од расипања гласова, а три и више листа доводе до преливања гласова на рачун најјаче странке односно СНС-а. С друге стране, у Београду мислим да нема разлога да опозиција иде у више од једне колоне јер је реч о локалној заједници и локалним темама, а не о томе да ли Србија треба да уведе санкције Русији. Видели смо на примеру Тадићеве странке да је било погрешно ићи са више листа у престоници", објашњава Миливојевић за "Блиц".
Многи сматрају да би евентуално повећање цензуса са три на пет одсто допринело укрупњавању опозиције. Ипак, Миливојевић не дели то мишљење.
"Опозиција која буде гледала да ли је цензус три или пет одсто да би одлучили да ли ће ући у коалицију и није права опозиција јер размишља само о својим интересима и како да уђе у скупштину и узима паре из буџета. Такву опозицију не интересују грађани. Иначе, лично сам за степенасти цензус који би рецимо био три одсто за једну странку, пет процената за коалицију од две странке, а седам процената за листу од три или више странака", закључује Миливојевић.
И Александар Ивковић, истраживач Центра за савремену политику, сматра да су две колоне идеалан сценарио за опозицију.
"Две листе спречиће расипање гласова, али је питање колико је то реално. Ако се вратимо мало у прошлост, рецимо, Уједињени за победу Србије нису успели да окупе ни све странке прозападне опције. Увек има неко ко на крају не уђе у коалицију. Видећемо да ли ће тако бити и сада", наводи Ивковић.
Како каже, ако дође до подизања цензуса на пет одсто доћи ће до укрупњавања опозиције.
"Мислим да ће у том случају Заветници и Двери сигурно ући у коалицију са Новим ДСС-ом јер Заветници и Двери не могу самостално да пређу цензус од пет одсто, а Нови ДСС може. Слична је ситуација и са прозападним странкама. Зелено-леви фронт на националном нивоу не може да досегне пет одсто гласова и зато би вероватно ишао у коалицију са осталим организаторима протеста", оцењује Ивковић.
Саговорник "Блица", ипак, не верује да ће власт дићи цензус на пет одсто.
"На тај начин допринела би само укрупњавању опозиције, а није у интересу власти да скоро све странке пређу цензус у некој од коалиција и да не дође до расипања гласова", закључује Ивковић.