Адвокат ухапшеног Елезовића за РТ Балкан: Сваки Србин оптужен на КиМ је унапред осуђен

Илија Елезовић је онколошки болесник и због тешког здравственог стања у болници чека исход седнице суда који ће одлучити о његовој судбини

У јучерашњем дивљању такозване косовске полиције која је дан завршила "уловом" чак тројице Срба, ухапшен је, под оптужбом за наводне ратне злочине против цивилног становништва, и онколошки болесник Илија Елезовић, који је према речима сведока практично отет испред Техничке школе у северној Митровици, где живи са породицом.

Шездесетосмогодишњем Елезовићу је позлило и због лошег здравственог стања у болници чека исход данашње седнице суда на којој ће се одлучивати о његовој судбини.

"Он је био у јако лошем здравственом стању и пре хапшења, јер је озбиљно болесан већ годинама. Јуче је то кулминирало и погоршало се па је лекар наредио полицији да га не смештају у притвор и да морају да га сместе у болничке услове. Јуче је јако лоше изгледао, јер осим вишегодишње болести, хапшење је изазвало велики стрес, па му се стање, колико сам могао да видим, а то је потврдио и лекар, знатно погоршало", каже за РТ Балкан Елезовићев бранилац Љубомир Пантовић.

Адвокат који живи у Звечану свог клијента у Приштини од јуче није видео, али ће га, како каже, видети данас. У условима задржавања у полицијском притвору који траје 48 сати Елезовић није могао да се види са породицом, али је Пантовић пренео поруке његовом сину који је био с њим у Приштини.

"Тек треба да добијем обавештење у колико сати је седница суда, јер тужилац највероватније припрема захтев за одређивање притвора, а за то треба времена. Захтев иде у суд, па га онда судија разматра, и тек онда се заказује седница и обавештавају браниоци", објашњава Пантовић који додаје да први притвор траје до 30 дана и може бити укинут у сваком тренутку, али и продужен по истеку тог периода.

Шта ће са Елезовићем бити ако му суд заиста одреди притвор не зна се, јер његов адвокат сумња да ће Илија имати иоле одговарајуће услове за лечење у било ком затвору на Космету.

Пантовић који је до сад био бранилац у петнаестак случајева прогона Срба под оптужбама за наводни ратни злочин, каже да сумња да је правда на Косову уопште достижна.

"У том погледу сам велики песимиста. Када су у питању суђења за ратне злочине на Косову – ту правде нема, и као што сам много пута и до сад рекао, сваки Србин који је оптужен оптужницом за ратне злочине по мом мишљењу је унапред осуђен. То ћу да тврдим док год  ме пракса косовских судова не демантује", указује Пантовић.

Иживљавање над Србима траје већ годинама, јасан је наш саговорник, иако је, у доба док су Еулекс и УНМИК имали надлежност над косовским судовима, ситуација била праведнија.

"Суђења за ратне злочине на Косову почела су већ после рата 1999. године, у пролеће 2000. Тада је био надлежан УНМИК, а касније Еулекс. Од 2000. године, до 2018, када је окончана мисија Еулекса у области правосуђа, за ратне злочине било је осуђено четворо Срба. Али, у последњих пет година имамо већ осам правоснажно осуђених и још толико њих који се процесуирају. Нема ту ослобађања, бар за сада", указује наш саговорник.

Правосуђе на Космету свело се на инквизицију против Срба, а правда се одавно иселила из приштинских судница.

"Фабрикују се докази, чињенице не играју никакву улогу, а сведоци се инстуирају", закључује Пантовић.