У новој, 44. епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић је са председником Народне скупштине Републике Српске Ненадом Стевандићем разговарала о реакцијама на увреде и провокације Кристијана Шмита, Републици Српској као "неопростивој српској победи", вези Јасеновца и смрти 12 беба у Бањалуци 1992. године, али и томе како деци одговара на питање "тата, шта си ти радио у рату".
Коментаришући "шта ради лекар у политици", Стевандић је рекао да га је политика интересовала и пре него што је постао доктор, да у клиници за оториноларингологију оперише мање него раније, али да су занимања попут његовог прилично независна. Као студент је са Јованом Рашковићем, такође лекаром, био међу оснивачима Српске демократске странке, а припадао је младим интелектуалцима који су сматрали да Срби имају право на свој духовни простор и културне вредности.
"Ми смо били једини народ у бившој СФРЈ коме је вера била забрањена. Када је уведена веронаука у школе у Републици Српској, наша деца су учила родитеље како се слави слава, а међу католицима су родитељи учили децу, они су то већ знали", наводи Стевандић.
Како је истакао, Република Српска је једина српска победа у њених 200 година.
"Разумели смо какво време долази, знали смо да ће Србија бити у тешкој позицији и да неће моћи баш да штити све, и покушали смо да направимо територије које имају неки међународни субјективитет које би могле саме да преговарају. Нашој браћи из Републике Српске Крајине то није успело. Доживели су егзодус и трагедију, ми смо стицајем околности или среће и промишљености успели да легализујемо свој статус, што је први пут да је Србија добила нешто у националном смислу. Република Српска је једина српска победа у њених 200 година, све друго на нашим територијама Републике Српске и Републике Српске Крајине су историје погрома, злочина, убијања и уништавања. На нашој територији са ове стране Дрине ми смо увек били раја за поткусуривање Турака и Аустроугара. Први пут имамо народ, државу територију и своје органе власти. То је велики добитак Србије и српског народа", рекао је саговорник Љиљане Смајловић.
СДС је, како наводи, напустио будући да је странка напустила иницијалну политику и приклонила се "великој америчкој моћи".
"Нама је у то време америчка амбасада одређивала политику. Ни данас није пуно другачије, али у СДС и даље има велики број часних људи", рекао је он додајући да упркос томе "када се доносе велике политичке одлуке СДС мора да слуша".
Стевандић је био борац Војске Републике Српске, припадник Српских одбрамбених формација, након тога је радио у обавештајном сектору ресора државне безбедности, а као запослен са "сталним ратним распоредом" доживео је многа искуства и сведочио различитим инцидентима.
"Преживео сам тај рат као и сви они који су ушли срцем и душом верујући да је то једини начин да се заштитимо", наводи он.
Упитан шта одговара када његова деца, а има их троје, питају 'шта си ти тата радио у рату', Стевандић одговара да "они знају све".
"Моја деца знају све, много пута сам им причао, и њима и њиховом друштву. Знају сва имена мојих ратних другова, знају кад некоме идем на сахрану... То је већ генерација која постаје све малобројнија на овоме свету", наводи председник Скупштине Републике Српске додајући да је "црвени комби легенда" и да не постоји, те да ће људи који су га клеветали на основу одлуке суда морати да му плате.
Кристијан Шмит - кочијаш, борац за свињетину и хрватски пријатељ
Шмит је недавно упоредио "понашање политичара Републике Српске са понашањем мајмуна у позоришту", подсећа Смајловић.
"Колеге убеђујем да комуникацију са Кристијаном Шмитом треба да сведемо на комуникацију са конобарима и портирима. То је његов ниво. Он покушава да испровоцира комуникацију са нама будући да је он човек који не комуницира са половином земље у коју је послат без документа о именовању. То је пораз који покушава да амортизује тако што ће нас провоцирати. Зато он пише писма и назива нас погрдним именима, да би доказао да са нама комуницира", наводи Стевандић.
Како додаје, политичари Републике Српске се заиста држе као "академици" који третирају једног "кочијаша" на начин на који он заслужује - "ако он вас псује, ви га не псујете него га сажаљевате".
Највећа срамота Европске уније је дипломата иза кога стоје, који псује и има речник кочијаша и покушава да опструише легалне процесе у парламентима и афирмише султанска правила да он лично доноси законе, оцењује политичар.
"Мој кабинет и професори уставног права који ту раде направили су документ о свим раније именованим високим представницима УН, а који су сви имали резолуцију о именовању. Тај документ смо упутили на све светске и европске адресе, што је изазвало толики бес и допринело томе да ми Америка уведе санкције", наводи Стевандић.
Шмитов легитимитет су, како истиче, парадоксално обориле Енглеска и Америка.
"Када је дошла резолуција о његовом потврђивању, Русија и Кина су уложиле амандман у коме се наводи да се ОХР затвара за годину дана и да се не користе бонска овлашћења. Таква резолуција је ишла на усаглашавање и њу су одбацили Британци и Американци. Заправо, Шмита су обориле Енглеска и Америка, резолуција је пропала зато што су амандман имали Русија и Кина. Има документ који није потврђен. Дошли смо до тога да све земље квинте знају, они нису наивни имали су увид у то пре мене, и стоје иза њега", објашњава Стевандић.
Осврћући се на Шмитове бројне контроверзе, попут залагања за свињетину у школама упркос захтевима муслимана, Стевандић објашњава да у његовом случају важи "супротстави се Србима и све ти је опроштено".
"Хрвати имају разлога да буду сумњичави према Шмиту, он неће моћи два пута да их спаси. Знају да ће у будућности више зависити од Срба него од Шмита и да зато морају да балансирају", оцењује он.
"Је л' треба да слушаш оног ко хоће да те пребије или оног ко те је бранио"
Срби, како наводи, не могу да верују никоме осим себи.
"За мене је понижавајуће кад нас третирају као 'мале Русе', ја нисам ни 'мали Рус' ни 'мали Американац', ни 'велики Рус' ни 'велики Американац' - ја сам Србин. Представљам себе и мој је интерес да имам веће поштовање према ономе ко мене уважава. Наш однос према Русији није само прича о словенском братству, него је то и сурови прагматизам - то сам причао и у Москви - ако неко тебе хоће да прогласи геноцидним, а неко други то спречи, чију ти политику треба да слушаш, оног који је хтео да ти стави беџ да си геноцидан народ и да ти уништи наредних 100 година будућности, или онога ко је то спречио", истиче Стевандић.
Како је истакао, поставља се питање да ли треба да слушаш оног ко хоће да те пребије или оног ко те је бранио.
"Не разумем где је Европа залутала. У колевци демократије је на снази најгори вербални деликт", додаје.
Великосрпска је наша култура, њој цариник не може да тражи пасош
На Балкану имате право да говорите све што не смете у Берлину и Паризу, рекао је Стевандић подсећајући на недавно јавно извињење немачког политичара који је председника Украјине Владимира Зеленског назвао комичарем.
"Знамо да се руше европске вредности, сви српски политичари имају то сазнање да ће се све потпуно променити и да ће у свету владати нови односи, да ли за две, пет или 10 година. То време треба дочекати спреман, са народом територијом, влашћу, војском и способношћу да производите храну", оцењује председник Скупштине РС.
Уместо приче о великосрпској политици, исправна је прича о великосрпској култури, јер је култура та коју не може цариник да заустави и да јој тражи пасош, наводи гост у "Релативизацији".
Рашковић, Капор и Караџић били су интелектуалци, а не заговорници зла
"Мој учитељ Јован Рашковић ми је рекао после Газиместана, 'е мој Нешо, да је Слоба знао тад да прича причу демократија, људска права и да закачи ту тему који они нама гурају'", а ја га тад нисам разумео, молио сам оца да ме пусти на Газиместан. У манастиру Крка сам имао част да се упознам Мому Капора. Рашковић, Капор и други су ме упознали са Радованом Караџићем, моје одрастање је било кроз њихове светоназоре", наводи председник Скупштине РС.
Како додаје, доживели смо да један Радован Караџић, психијатар, песник, интелектуалац буде оцрњен као најгори, а један необразовани Хашим Тачи, који је продавао јаја и крао на пијаци, постане саговорник европских лидера.
Има ли игде на свету да неко није дао да авион однесе кисеоник за неке бебе, пита се Стевандић говорећи о односу Запада према Србији и потреби да се повежу злочини из Јасеновца са смрћу беба у Бањалуци 1992. године.
"Ми смо једини народ који није успео да направи повезницу између логора у Јасеновцу и 12 српских беба у Бањалуци. Једини дечји логор у Другом светском рату и 1992. када нису дали кисеоник за бањалучке бебе. Има ли игде на свету да неко није дао да авион однесе кисеоник за неке бебе. Нема. Кад има? Крајем 20. века у време највећих демократских достигнућа, технолошког развоја да се деца угуше зато што та племенита међународна заједница не да да они добију кисеоник. И Бошњакиње и Хрватице, не само српска деца него сва. Ни сутра не би било другачије", закључује Стевандић.