Полиција такозваног Косова у Штрпцу забранила је шетњу планинара и рекреативаца из Косовске Митровице, Звечана и Штрпца, посвећена Дану пешачења, која је била заказана за данас.
Никола Кабашић, један од учесника изјавио је за ТВ Мост да је из полицијске станице у Штрпцу синоћ око поноћи добио позив и да му је речено да је шетња планинара, рекреативаца и читавих породица забрањена.
"Рекао сам им да то није скуп, већ једна рекреативна манифестација, међутим, одговорили су ми да су без обзира на све добили наређење из Урошевца да се не дозвољава и да немамо одобрење за скуп. Ми ћемо, нажалост, морати да одложимо данашњу акцију, а планинари и рекреативци који су дошли мораће да се врате кући или да овај дан искористе како они сматрају појединачно, организоване шетње неће бити", каже Кабашић.
Он истиче да је непријатно изненађен.
"Не могу да нађем речи да изразим своју осуду овакве активности полиције, јер очигледно се гради неко друштво које је полицијско друштво, које се заснива на неком фашистичком маниру да се Србима не дозвољава никакав вид друштвене делатности, па чак ни рекреативне шетње", наводи Кабашић.
Он додаје да је на Шар планини током викенда велики број Албанаца планинара.
"Свакога дана смо сведоци да на Шар планини која је велика планина и има места за свакога, током викенда стотине и стотине Албанаца планинара, шетача, рекреативаца долази из Призрена, Ђаковице и Пећи, да су они ту, да се пуца, нема никаквих пријава, нема одобравања таквих шетњи, и то пролази без икаквих последица", истиче Кабашић.
Он наводи да је у питању "искључиво политичка одлука да се Србима не дозволи било каква активност, било каква шетња, било какав осећај да су слободни да могу да се крећу где год хоће".
Председник Планинарског друштва "Змај" Драгољуб Дражевић каже да је дошао на пешачење до врха Биволи на Шар планини, на дан који се зове "Корак ближе здрављу".
"Дошао сам да пешачим, овде нису само Срби, овде су нормални, здрави људи, породице. Кренули смо из Митровице да шетамо, уживамо у планини која је и моја, и твоја, и наша, заједничка. Много је тешко кад ти забране да шеташ тамо где волиш, тамо где треба да стекнеш и здравље, и пријатеље, и другаре и другарице. То би било најбоље, али на жалост није тако. Кад би ми само неко знао да објасни због чега, ја бих се повукао, разумео, отишао да се пењем у Вучитрн. Све је питање имена и презимена", објашњава Дражевић.