Космет поново гори, а Кфор, не само да се, по добром старом обичају чешља, већ овог пута и активно учествује у прогону Срба, будући да је, према речима председника Србије Александра Вучића на себе преузео да затвори могући излаз ка Централној Србији, "да случајно неко не би могао да пронађе спас и да сви остали могу да буду побијени".
Без обзира што још од августа свако мало стижу вести да Кфор "поново вежба" и што "силе" попут Албаније шаљу додатне контигенте "да заштите мир", ова међународна мисија, када је реч о безбедности Срба, не само да је испала потпуно бескорисна – већ је, што би Вучић рекао - дала "кард бланш" за њихово убијање након погибије албанског полицајца у Бањској.
Или, како каже министар одбране Милош Вучевић, "Србија очекује много активнију улогу Кфора и да не дозволи лов на Србе до истребљења".
"Кфор је заказао јер није превентивно деловао и још одавно спречио деловање шиптарских оружаних формација на северу Косова и Метохије. Ни у читавих годину дана није решио проблем безбедности Срба на северу, а дозволио је самовољу оружаних формација Албанаца које распоређују пунктове, малтретирају људе, пуцају, и неселективно хапсе без било какве њихове реакције", указује генерал-мајор у пензији Митар Ковач, додајући да се мисија ставила у функцију помоћника Косовској полицији да блокира комуникације и насеља и по своме хапси учеснике догађаја на северу.
Није, ово, међутим, први пут да се Кфор понаша као бодигард Куртијеве паравојске и бич Запада за "дисциплиновање" непослушних Срба. Мисија се тако отворено представила још у мају, у сукобима испред општине Звечан. Мировњаци су тада, до зуба наоружане Куртијеве насилнике "штитили" од голоруких Срба, нападајући људе који су загрљени клечали испред њиховог кордона.
"Кфор се пристрасно ставио на страну шиптарских власти и шиптарске полиције који злостављају српски народ. Није заштитио људе, већ се показао као страна која хапси или помаже у хапшењу лица која су осумњичена", указује Ковач.
Док су Куртијеви специјалци малтретирали монаштво и ходочаснике манастира Бањска, покушавајући да пред очима међународне заједнице од њих начине терористе, мисија је седела скрштених руку, свако мало шаљући саопштења како "посматра ситуацију", и истовремено "осуђујући напад на Косовску полицију".
Припадници снага сепаратистичке Приштине убили су четворицу Срба, а од мисије која је српски народ требало да штити од прогона, стигло је саопштење да ће они "реаговати ако буде потребно".
Кфор није прецизирао колико би Срба требало да изгине, да би они реаговали, али на основу претходног искуства са овим мировњацима – јасно је да је њихова толеранција на антисрпске акције Куртијевог злостављачког режима бесконачна.
"Могли би да деескалирају ситуацију и повуку део тих оружаних формација Албанаца са севера. Потребно је и да се што пре укључе српски полицајци и да се обезбеди њихова већа присутност на северу у складу са претходним споразумима. Од момента изласка српских полицајца из оружаних формација на северу, безбедност је потпуно урушена а народ се нашао потпуно незаштићен. Овако како јесте, на снази је суштинска окупација Косова и Метохије", указује Ковач.
Кфор је, према његовом мишљењу, требало да забрани градњу база на северу КиМ, размештање пунктова и малтретирање становништва. Да су све то урадили, данас, према речима саговорника РТ Балкан, не би ни било овог оружаног конфликта.
"Јасно да је Кфор затајио, јер његова је обавеза да гарантује мир, слободу кретања и безбедност на читавој територији покрајине КиМ у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности. Кфор је из неког разлога препустио своја овлашћења полицијским и другим снагама Приштине и није поступио у складу са својим обавезама. То је довело до трагичног исхода и до даље ескалације тензија са тешко предвидивим последицама", уверен је некадашњи министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић.
Он подсећа да је мисија Кфора на Космету по овлашћењу Савета безбедности Уједињених нација, те да "фактори на терену" морају да раде у складу са својим мандатом и да морају предузети све мере да се прекине даља ескалација, отклоне претње, притисци и насиље над српским народом.
"Очекујем од Кфора да предузме све мере да се испоштује договор са НАТО-ом да никакве снаге Приштине, а поготово не наоружане дугим цевима не могу бити присутне на северу Косова. И исто тако очекујем да се прекине стварање база паравојних снага на имањима одузетим од Срба", јасан је Јовановић.
Саговорник РТ Балкан каже да је ситуација са Кфором таква да би требало да буде предмет разматрања на посебној седници Савета безбедности.
"Чињеница је да ЕУ па ни командант Кфора нису у стању да обезбеде оно што је предвиђено резолуцијом СБ, и зато тај савет треба да размотри ову ситуацију и предузме мере како би свако извршавао своје обавезе у складу са мандатом УН", закључује Јовановић.
И Митар Ковач је уверен да би деловање ове мисије требало да буде тема у Уједињеним нацијама.
"Одавно је требало да се у УН редефинише статус Кфора и да се редефинише његов састав, јер већина снага које учествују у тој мисији су пристрасне - почев од водећих земаља Запада па до турског контингента, хрватског и албанског контингента. Све то доводи до овакве, безбедносно веома опасне ситуације која може бити увод у веће оружане конфликте", упозорава Ковач.