Босна и Херцеговина изгледа је још увек неспремна да се избори за успостављање пуног суверенитета, будући да је споразум који је на састанку партнера у власти представницима Хрвата и Бошњака предложио лидер Републике Српске Милорад Додик – остао непотписан.
Декларација о успостављању пуног суверенитета подразумева укидање страног интервенционизма, и то престанком мандата страних судија Уставног суда БиХ и укидањем канцеларије високог представника (ОХР), и о њој би требало да одлучује парламент БиХ.
"Ако хоћете суверену БиХ, ако нећете, онда признајте да сте полтрони, да сте поданици, да нисте суверени", изјавио је Додик у Мостару пред предлагање споразума, додајући да у Федерацији БиХ стално причају о територијалном интегритету и суверености.
Ипак нико од СНСД-ових партнера у власти (ни ХДЗ ни СДП) није хтео да потпише Додиков предлог.
Шта "фали" споразуму?
Босански портал "Кликс.ба" у тексту "Зашто је Додиков предлог споразума о суверенитету БиХ замка", наводи да су највећи проблем заправо речи искоришћене у документу.
"Једна од њих је конструкција да је 'БиХ састављена од два ентитета'. Иако неминовно у Дејтонском споразуму пише да се БиХ састоји од (consist of) два ентитета, у наративу Додикове политике се користи фраза 'састављена од' (composed). Кључни детаљ таквог приступа је да се истраје на причи да је БиХ склоп састављен од неких елемената. А оно што је састављено се може и раставити", уверава овај портал.
Друга "замка" је, кажу, то што је у предлогу наведено да је Босна и Херцеговина заједничка држава три конститутивна народа - Срба, Бошњака и Хрвата и осталих народа и грађана, и да ће се њена уставна структура развијати на основу договора и консензуса.
"И у овој фрази се може тражити замка. Додик у уставној структури покушава нагласити консензус. А то би могла бити врло растегљива категорија, па би се хипотетички сутра неко могао позвати да се одлуке Уставног суда могу сматрати донетим само ако за одлуку гласа представник сваког конститутивног народа", критикује овај портал.
Седну на сећију и договоре се шта да ради ОХР
Аналитичар Анђелко Козомора, међутим, истиче да је све што је Додик у споразуму написао прихватљиво за "сваког ко жели добро БиХ".
Није проблем никаква "игра речи" о којој пише босански портал, већ се одговор на питање зашто је документ остао непотписан крије само у интересима Бошњака.
"Бошњаци из Сарајева су одмах рекли да њима не одговара одлазак свих странаца. Они нису спремни ни за одлазак страних судија, а ни да се укине ОХР и високи представник. Страници у БиХ им одговарају, јер све интервенције са стране су у последњих 28 година биле против Срба а у њихову корист. Нермин Никшић, на пример, који важи за умереног Бошњака одмах је рекао да они подржавају одлазак страних судија, али тек кад БиХ уђе у ЕУ, а ко зна кад ће то да буде! Србији су рекли 2030. године, а Босна још нема ни кандидатски статус. А ЕУ је рекла да међу оних 14 услова које БиХ треба да испуни јесу и одлазак страних судија, и укидање канцеларије високог представника", указује саговорник РТ Балкан горко примећујући да по њиховом овакво стање у БиХ треба да потраје читаву једну генерацију.
Он истиче и да је све спорне одлуке које су дестабилизовале и из темеља уздрмале БиХ донео управо Уставни суд, излазећи из оквира своје надлежности.
"Све те одлуке су донете и прегласавањем, пет на према четири гласа. Два Хрвата и два Србина су били на једној страни, а три странца и два Бошњака на другој. Тако да је очигледно да њима не одговара Декларација коју је Додик предложио и да је они неће прихватити", истиче Козомара.
Иста ствар је са Шмитом. Колонијални управник који себи титулише као високог представника, такође је вид "кеца у рукаву" бошњачке стране.
"Они не могу да победе Додика на изборима, једино могу да се боре оваквим антидодиковским законом који је Шмит наметнуо, да се оном ко његове одлуке не поштује забрани да се 10 година бави политичким радом и да добије од шест месеци до пет година затвора. Код њих се све своди само на то да се Додик склони са власти, тако да њима високи представник испуњава жеље. Само седну на неку сећију у Сарајеву и договоре се шта ће високи представник да ради", илуструје Анђелко Козомара.
За политиколога Радомира Нешковића, међутим, Декларација коју је Додик предложио је потпуно непотребан акт.
"Све битне ствари о суверености пишу у Уставу БиХ. А устав децидно каже да су три народа суверена, док декларација каже да су суверена два ентитета. Декларација је акт који једним делом прати устав, другим делом га не прати, а трећим делом је контра од њега", тврди Нешковић.
Он наводи да су услови за укидање ОХР јасно дефинисани још 2008. године, и да ОХР постоји све док је на снази Дејтонски споразум.
"Како ћете међупартијским уговором укинути норму која постоји у Дејтону? Судије се не могу укинути све док се не промени устав БиХ, и то је свима јасно. Сви они знају да то не може, али гурају то ради народа", уверава Нешковић.
Ништа од Споразума, шанса је у Србији, Русији и Кини
И Милан Благојевић, професор Уставног права, међутим, каже да је Додиков предлог осуђен на неуспех, иако он за то наводи потпуно другачије разлоге.
"Све то је последица ноторне чињенице коју никако да прихвате Додик и власти у Србији. У децембру 1997. скован је савршен и истовремено противправни план за десуверенизацију БиХ као државе чланице, тиме што су усвојени тзв. Бонски закључци о спољњем управљању Босном и Херцеговином као да је она територија под старатељством (протекторат), а не држава, што је супротно члану 78 Повеље УН који изричито забрањује да се протекторат успоставља над државом чланицом УН", указује Благојевић.
Саговорник РТ Балкан додаје да су време и бројни примери од тада до данас доказали да је ОХР управо Бонске закључке користио не би ли владао БиХ као својим протекторатом. С једне стране, тако је БиХ потпуно десуверенизована, док је с друге стране све то спроведено на штету уставних надлежности Републике Српске које јој је високи представник "напросто отимао својом деспотском владавином".
"И тиме је ОХР остваривао све најважније стратешке циљеве бошњачког политичког Сарајева за постепену централизацију БиХ и разарање Републике Српске, што је процес који траје непрекидно све до данас. И хрватска страна у БиХ је од тога имала користи, о чему сведочи случај изборне ноћи у октобру прошле године, када је Кристијан Шмит наметнуо амандмане на Устав Федерације БиХ и Изборни закон БиХ чиме је, како се видело убрзо након тога, омогућио формирање власти у Федерацији БиХ и на нивоу БиХ која одговара интересима ХДЗ-а", указује Благојевић.
Због свега овога, каже, заиста је "илузорно" очекивати да бошњачка страна потпише предложени споразум, када и њој, па у неким тренуцима и хрватској страни, таква владавина ОХР-а одговара.
"Истина, то што они на такву владавину пристају, њој не може дати правни легитимитет, јер је она флагрантан и најтежи облик десуверенизације БиХ као државе чланице УН, што је тешка повреда Повеље УН која јасно забрањује такво управљање над било којом државом", подвлачи Благојевић.
Колонијални јарам наметнут Републици Српској и БиХ не може се, зато, збацити Додиковим споразумом, већ, како наш саговорник тврди, само уз помоћ Србије или Русије и Кине. Те државе би, ако желе могле да покрену процедуру да Генерална скупштина УН затражи саветодавно мишљење од Међународног суда правде о легалности оваквог управљања ОХР Босном и Херцеговином.
"Не треба сумњати у позитиван исход тог поступка. Јер тај суд би могао дати само једно мишљење, а то је да Повеља УН забрањује да се било којом државом чланицом УН управља на начин на који то чини ОХР према БиХ, пошто се тиме крши императивно начело државног суверенитета, које свакој држави гарантује Повеља УН у својим члановима 2 и 78, а од тога начела Повеља УН не дозвољава никаква одступања, у односу на било кога", закључује професор Благојевић.