Дете без имена и матичног броја: Ко је одговоран?

Због случаја двогодишњег детета без имена и јединственог матичног броја, заштитник грађана покренуо је поступак испитивања законитости и правилности рада Градског центра за социјални рад Београд. Овај случај отворио је и низ питања, између осталих - ко је у обавези и када да пријави рођење детета, пише РТС.

Више од 4.000 беба рођено је у болници Народни фронт од почетка године. Сваког јутра бабице саставе извештај о броју рођене деце у претходном дану. Затим одлазе код мајки, како би и оне потписале формулар на ком је и пријава рођења бебе.

Да би се електронски пријавило дете, родитељи морају да се договоре око имена, да имају важеће личне карте и да бебино пребивалиште буде на једној од њихових адреса. Ако, којим случајем, отац не може да дође и да да сагласност за име, мајка потписује да нема услова за пријаву детета и наводи разлог за то.

Протоколи порођаја чувају се деценијама 

"Уколико неким случајем електронска пријава није обављена у установи, ми свакако имамо дужност да пријаву рођења са именом и презименом мајке, подацима о детету, доставимо општини на којој је беба рођена", каже Миљана Ђорић, виша медицинска сестра у Народном фронту.

После пријаве, подаци о беби шаљу се општинској матичној служби, која то прослеђује МУП-у да се одреди матични број. Без обзира на то да ли је дете пријављено електронски или писаним путем, име бебе, име мајке и детаљи порођаја, чувају се у књигама.

"Донела сам да видите како изгледа један од протокола од прошле године, а ево да видите како изгледа и протокол порођаја из 1955. године, који се и дан данас чува... такође, историја болести, порођаја са свом припадајућом документацијом", рекла је главна медицинска сестра Одељења ОПИС у Народном фронту Весна Шкодрић.

Право на идентитет

Према Уставу, свако дете има право на лично име, упис у књигу рођених, право да сазна своје порекло и право да очува свој идентитет. Међутим, родитељи немају обавезу да упишу име детета у породилишту. Најчешћи разлози зашто се дете не упише су ако отац није у земљи или још не знају како ће се дете звати. Ипак, родитељи имају законски рок од 30 дана да пријаве податке о беби.

"Проблем се јавља када родитељи то не ураде, када дете није рођено у болници, када не постоје трагови, и онда то дете и родитељи постају правно невидљиви. Центар за социјални рад се аутоматски ту ангажује и даје формално име детету док се родитељи не појаве", каже адвокат Александар Радивојевић.

Ако дете није пријављено, осим новчане казне, отац и мајка могу да одговарају и кривично за занемаривање детета. Може да се деси и да Центар за социјални рад постане старатељ уместо родитеља.

"Ми не можемо да их избацимо из система јер су то наши људи, али на који начин то решити, како их едуковати, на који начин ту децу извући из зачараног круга да се рађају и да о томе нема никаквог трага, живе - да нема никаквог трага, почињу да се баве криминалом, то је зачарани круг", каже адвокат.

Каква ће бити судбина детета без имена и матичног броја, зависи од Центра за социјални рад и њихове одлуке. Они ће увек предност дати биолошким родитељима и покушати да им помогну. Друге могућности су родбина, и они у нашој пракси, често постану старатељи. Могуће је да дете оде и у хранитељску породицу. Све је боље и извесније од живота без идентитета, наводи РТС.