Светски дан срца обележава се 29. септембра, који Србија дочекује као земља са високим ризиком за обољевање од кардиоваскуларних болести од које умре око 50.000 људи.
Кардиоваскуларне болести, укључујући срчана обољења и мождани удар, водећи су узрок смрти који одузима више од 20 милиона живота сваке године широм света.
Према подацима Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", болести срца и крвних судова су у 2022. биле водећи узрок смртности са учешћем од 47,3 одсто у свим узроцима смрти и у просеку је 141 особа дневно умирала од тих проблема.
Жене су чешће жртве (54,1 одсто) у односу на мушкарце (45,9 одсто).
Фактори ризика за појаву болести су пушење, дијабетес, холестерол, неправилна исхрана или живот са високим крвним притиском.
Проф. др Арсен Ристић, начелник одељења за срчану исуфицијенцију и помоћник руководиоца Клинике за кардиологију Универзитетског клиничког центра Србије, наглашава да је важно радити на превентивним програмима којима би се систематски радило на спречавању настанка и раном препознавању ових болести.
"Важно да су нашим пацијентима доступне терапијске опције за које је доказано да продужавају живот и побољшавају исходе лечења. Уколико би кориговали све најважније факторе ризика за кардиоваскуларне болести, могли би за око 30 одсто да смањимо смртност од ових обољења", објаснио је др Ристић, преноси Политика.
У свету живи 520 милиона становника са кардиоваскуларним болестима. Последња истраживања показују да свака трећа одрaсла особа има повишен крвни притисак, а свака 11 коронарну болест срца или ангину пекторис.