Артиљерац Радоје Љутовац: Заслужан за прво обарање авиона у историји ратовања

Радоје Љутовац био је српски артиљерац, који је 1915. године топом оборио први непријатељски авион. То се сматра не само првим обарањем авиона изнад Србије, већ и првим обарањем једног авиона из топа. Љутовац се данас слави као родоначелник српске противваздушне одбране.

У Први светски рат је ступио 1914. године, а наредне године Љутовац је распоређен у допунски батаљон артиљеријског пука "Танаско Рајић", где је доспео у специјалну јединицу - новоформирану Противавионску батерију, која се налазила на Метином брду изнад Крагујевца.

Пре подне, дана 30. септембра 1915, јединици Љутовца дата је узбуна, јер су се од Лапова према Крагујевцу приближавала три непријатељска авиона. Када су долетели изнад Крагујевца, избацили су 45 бомби, од којих је 16 пало на Војно-технички завод, осам на железничку станицу, а остале на град. Српски војници су отварали ватру из пушака и митраљеза, али без успеха.

Радоје Љутовац је, по наређењу командира, налазио крај топа. Али, то није био противавионски, већ стари, модификовани турски топ, заробљен још 1912. године. Нанишанио је и испалио једну једину гранату, очигледно у правом тренутку.

Командни авион марке "Ферман" погодио је већ првим хицем. Из авиона је почео да куља избија дим, а затим се срушио на земљу, у Улицу престолонаследника Петра, поред куће Обрена Јанковића.

Командир му је дао коња, којим је Љутовац одјахао у град, где је потражио оборени авион.

Почаст погинулим пилотима

Заједно са авионом, догоревала су и тела непријатељских пилота. Љутовац им је салутирао одајући мртвима почаст. Забележена су и имена погинулих пилота: капетан Фон Шефер и Отон Криш. Окупљени грађани убрзо су схватили да је овај војник артиљерац заслужан за обарање авиона.

О свом подвигу Љутовац је касније рекао: "Дрхтала ми је рука да не смем да промашим." Подвиг Љутовца из 1915. увелико подсећа на обарање америчког борбеног авиона стелт технологије Ф-117А, 27. марта 1999. године.

Нешто касније, стигло је и званично признање: Љутовац је одликован Карађорђевом звездом са мачевима и унапређен је у чин каплара. Касније, на Солунском фронту, унапређен је у чин наредника.

У јесен 1918. године учествовао је у пробоју Солунског фронта.

Након завршетка рата, Љутовац је у Трстенику отворио трговинску радњу мешовите робе.

Године 1938. у Београду, на Бањици, одржана је Ревија трупа Војске Краљевине Југославије, поводом 20-годишњице пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије. Љутовац је био и почасни гост једног артиљеријског пука у Београду, о чему сведочи сачувана фотографија на којој се види Љутовац како, на почасној трибини, разговара са групом генерала.

Тридесетог септембра 1963. године Народни универзитет у Крагујевцу је организовао предавање са пројекцијом, под насловом "Прво наше ратно обарање непријатељског авиона изнад Крагујевца, 30. септембра 1915. године". Предавач је био Драган Војиновић, публициста из Београда, а овом предавању је присуствовао и Љутовац, прослављени стрелац обореног авиона.

Иначе, о свом подвигу често је причао у кафани "Трстеник", у којој је заузимао почасно место. Трстеничани кажу да се дружио са војводом Живојином Мишићем. У Крушевцу и Београду Љутовац је примао и стране делегације.

Љутовац је одликован Карађорђевом звездом, носилац је Албанске и Ратне споменице. Тај дан, 30. септембар, данас се слави као Дан рода артиљеријско-ракетних јединица Војске Србије, а крагујевачка касарна носи његово име.