Мандатар Милојко Спајић, према речима председника Демократске народне партије (ДНП) и посланика у Скупштини, Милана Кнежевића, има две могућности – да испоштује изборни резултат и формира владу у коју би ушла и коалиција За будућност Црне Горе (ЗБЦГ), или да врати мандат.
Тако би се формирала концентрациона влада која би организовала превремене изборе, каже Кнежевић.
Осим тога, ту је, наводи Кнежевић, и опција да Дритан Абазовић организује нове изборе, који би морали да буду одржани најкасније три месеца од 10. новембра.
"Без амбиције да учим Спајића или било ког другог – свако искључивање коалиције ЗБЦГ уз образложења да коалиција Црну Гору води у озбиљну дестабилизацију створиће нестабилну владу", казао је Кнежевић на Жабљаку.
Упитан да ли би радије био у кожи председника државе Јакова Милатовића или мандатара Милојка Спајића, Кнежевић је одговорио у свом стилу: "Процес за државни удар се наставља 3. октобра".
"Не бих се мењао за позицију Милатовића и Спајића за оптуженичку клупу ни на један минут. Не бих волео да будем у кожи Спајића, нити да носим његову главу", истакао је Кнежевић.
Критички се осврнуо и на програм Европа сад 2, истичући да је реч "о генијалном плану који се заснива на задуживању, продаји свега што имамо и бруто заради без доприноса".
То што никако да од 2020. године, коалиција ЗБЦГ да уђе у владу, Кнежевић објашњава чињеницом да нису желели да се одрекну принципа.
Истакао је да ће се Дритан Абазовић на факултетима политичких наука изучавати као феномен – председник је техничке владе скоро две године, а како се ноншалатно понаша вероватно ће бити и даље.
"Онај који је добио мандат успео је је да од 55 сигурних посланика дође до испод 41. Е и то је уметност. Ако се тако бавио брокерским послом не знам је ли иједна берза остала уцело", навео је Кнежевић.
Поручио је да жели најбоље односе са земљама региона, и са Истоком и са Западом.
"Прихватамо и немамо намеру да преиспитујемо чланство Црне Горе у НАТО, нити црногорску независност. Али не можемо да прихватимо двоструке аршине, када је у питању наша коалиција и српски народ – и да наш глас се вреднује двоструко мање глас од осталих. Желим да ова држава добије стабилну Владу и да отпочне решавање поглавља 23 и 24", поручио је Кнежевић.
На питање да ли је утицај цркве донео лоше Демократском фронту (ДФ) и је ли Црној Гори потребан секуларизам, председник ДНП-а, је казао да је највише штете донео Здравку Кривокапићу, јер је "добио фреску, која је преко ноћи прекречена".
"Демократска партија социјалиста (ДПС) је 2019. године, на партијском конгресу, донела платформу о формирању партијске цркве и у политичку арену гурнула СПЦ која је била принуђена да учествује на тој политичкој утакмици и тражила савезнике. Нашла их је у ДФ-у. То није било први пут да се црква умеша – 1997.године, је митрополит подржао Ђукановића и позвао га на Цетиње на налагање бадњака, иако је он атеиста. И тад је црква била укључена. Сматрам да је Црна Гора секуларна држава и да верске организације треба да буду лишене утицаја политике, али и да политика буде лишена утицаја цркве. Не правим разлику између православних Срба и Црногораца, треба да се помире али не на штету било које мањине. Црна Гора треба да буде држава свих њених грађана", поручио је Кнежевић.
Исто тако, Црна Гора, према његовим речима, мора да се ослободи утицаја амбасада на политичкој сцени, а, како је казао, "синдром амбасада" је посебно изражен након 2020.године.
"О Милу Ђукановићу и ДПС-у, у политичком смислу, мислио сам све најгоре. Али они су у одређеним тренуцима знали да покажу кичму и да се успротиве, за разлику од ових данас", сматра Кнежевић.
Одговарајући на питање да ли му, осим утицаја амбасада, смета и директно и индиректно мешања Александра Вучића, Кнежевић је питао "уколико је Вучић тако свемоћан, а ми његови највернији војници" зашто он од 2020. године никако да буде део владе – макар неки министар без портфеља.
Сматра да је Ђукановићев удар на цркву био окидач његовог пада, али и да је томе допринео замор политичког материјала у ДПС-у.
"Парадокс је да грађевински тајкуни који су помагали Ђукановићу сад помажу покрету Европа сад (ПЕС) и сад су у ПЕС-у и преговарамо с њима. Изгледа да је овде лавиринт – исти људи само су променили политичке дресове и увек су љути на нас", казао је Кнежевић.
Говорећи о његовој политичкој борби подсетио је да је Демократски фронт ванинституционалну борбу почео 2015. године, да је прелазна Влада 2016. године, у којој су били сви изузев ДФ-а, имала задатак да припреми изборе, а умјесто тога "припремила је државни удар".
"Желели смо 2020.године велику коалицију да би победили ДПС и да пронађемо ванстраначку личност. И пронашли смо је, а да је нијесмо ни видели, Здравка Кривокапића. Довели га свештеници за руку и предложили да он буде носилац листе. Кампању је водио тако што је обишао сваку цркву, пољубио руку сваком свештенику, монахињи, чак и ходочаснику и говорио да је 100 одсто Србин", закључио је Кнежевић.