У сусрет изборима: Како смо гласали прошли пут

Талас оставки председника општина широм Србије, као и она градоначелника Београда Александра Шапића, покренуо је стварање правних услова за одржавање (још не расписаних) избора 17. децембра – парламентарних, покрајинских и београдских, али и у још неким општинама – тек нешто мање од годину и по дана од претходног тестирања воље народа 3. маја 2022.

Тог трећег маја Србија је (опет) изабрала за председника Александра Вучића (скоро 60 одсто гласова, и у првом кругу, као и 2017) и нову-стару Народну скупштину. Такође, одабрала је ко ће водити 12 општина и два града, укључујући и престоницу.

Однос снага на српској политичкој сцени претрпео је тада минимална померања у оквиру дотадашње владајуће већине, премда је било оних који су добили више гласова него што су (можда) очекивали: Социјалистичка партија Србије Ивице Дачића и три патриотске листе које су прешле цензус за улазак у Скупштину Србије: НАДА Милоша Јовановића, Двери Бошка Обрадовића и Заветници Милице Ђурђевић Стаменковски.

Парламентарни избори 2022

Дакле, победила је Српска напредна странка иако је изгубила око 300.000 гласова у односу на изборе одржане 2020, када јој је поверење поклонило 1.953.705 грађана. Овај резултат је још лошији ако се узме у обзир да је 2020. некадашњи Српски патриотски савез Александра Шапића освојио 123.374 гласова, а у међувремену се утопио у СНС.

Дачићеви социјалисти су пак поправили резултат од 2020. за 100.000 гласова, са 334.270 на (око) 435.000.

Највећи скок је направио Милош Јовановић са Надом за Србију с којом је освојио више од 200.000 гласова, наспрам 72.085 гласова из 2020.

И Заветници су свој скор појачали за 100.000 – 145.000 у односу на 45.950 – за нијансу мање од Двери које су 2020. бојкотовале изборе а сада су освојиле око 150.000 гласова.

Додуше и код Двери и код Јовановића треба додати делове ПОКС-а који је 2020. умало прескочио цензус с 85.888 гласова а онда се распао.

Анализе избора 2022. истицале су да су Шапићеве гласове из 2020, више од 400.000, покупили СПС, НАДА, Заветници и Двери, што је последица пораста патриотског расположења услед руско-украјинског сукоба. Томе у прилог иде и скок гласова код социјалиста будући да је Дачићева партија отворено исказивала подршку Русији, док је СНС платио за антируско гласање у Уједињеним нацијама.

Треба поменути и да је задржан цензус од три одсто за улазак у парламент, одлука која је донесена, на предлог Српске напредне странке, изменама Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима 8. фебруара 2020.

Изборни суноврат западне опозиције

Губитник избора 2022, на срећу Србије, био је део опозиције који је тражио да се у исте умеша страни фактор из Европске уније – то су они који су се пре избора састали с америчким изаслаником за Западни Балкан Габријелом Ескобаром, задуженим за спровођење америчког интереса у Србији: потпредседници Странке слободе и правде Мариника Тепић и Народне странке Мирослав Алексић, лидер Заједно за Србију Небојша Зеленовић, Добрица Веселиновић из Иницијативе Не давимо Београд и Натан Албахари из Покрета слободних грађана.

Цензус су прешли коалиција Уједињени за победу Србије (УЗПС) и Морамо – освојили су око 18 одсто гласова, то јест око 690.000 гласова. Чак ни у Београду, који је традиционално њихово најјаче упориште, заједно нису успели да освоје много више од трећине гласова. Предизборна истраживања јавног мњења давала су им чак 24 одсто у збиру.

Уопште, треба поменути на раскорак анкета куће "Фактор плус" (ФП) и Нове српске политичке мисли (НСПМ) уочи парламентарних избора од пре годину и по – последње су објављене 29. марта 2022.

Владајући СНС је био на нешто изнад 50 одсто гласова (ФП – 53,4 НСПМ – 51,7). Коалицији коју је предводила Мариника Тепић предвиђало се између 14 (ФП) и 17 (НСПМ) одсто подршке, СПС-у 10,1, односно 8,9 одсто. Следили су коалиција Морамо – око пет, односно 7,3 одсто, и тек нешто изнад цензуса од три одсто: НАДА за Србију Милоша Јовановића, Заветници Милице Ђурђевић Стаменковски и Суверенисти Саше Радуловића. Испод њих биле су Двери Бошка Обрадовића и радикали Војислава Шешеља.

На изборима 2022, дакле, највише гласова је припало листи СНС–СПАС 44,2 одсто, следе СПС–ЈС 11,7, затим УЗПС 14 одсто и Морамо 4,8 процената, те НАДА 5,5 одсто, Двери 3,9 посто и Заветници 3,8 процената гласова.

Српски народ је 2022. показао да је мудрији од своје (самопроглашене) елите и да је заиста гласао у складу са својим, а не туђим, интересом.