Када је некадашња шефица Центра за евроатлантске студије Јелена Милић аванзовала на функцију амбасадорке Србије у Хрватској, у Загреб је, кажу, понела две мачке. Изгледа, међутим, да се међу њеним пртљагом нашао и пун куфер скандала по којима је се сећамо и из Београда, па тако, Милићева, с које год да је стране границе, једноставно не престаје да шокира.
Шефица странке "Заветници" Милица Ђурђевић Стаменковски затражила је њен опозив, доводећи у питање начин на који Милићева представља нашу земљу.
Милици Заветници је, као и уосталом читавој јавности, наиме, запала за око једна од најновијих фотографија амбасадорке са пријема за митрополита Руске православне цркве Илариона који је служио литургију за Свете новомученике јасеновачке у Јасеновцу.
Велепосланица Србије се на догађају посвећеном страдању жртава усташког геноцида над Србима, фотографисала као на приватној журци – мало јој је била слика с чашом вина, па је да зачини, објавила и једну са све томпусом у устима.
Што је јавни наступ можда прикладан за учеснике ријалитија "Задруга Елита", али никако за дан сећања на једно од највећих и најужаснијих страдања српског народа.
Пређашњи послодавац Милићеве (НАТО), није познат неговању дипломатског бонтона, па тако и не чуди њено раније понашање. Сада је, ипак, у радном односу са државом, па је можда време да саму себе упита - да ли ће мењати каријеру, или начин на који се представља у јавности?
Јер, док је на функцији амбасадорке - не би смело то да се заборави - она не иступа лично, већ представља читаву Србију.
"Када ће Влада и Министарство спољних послова да опозову амбасадорку у Загребу како би ова држава сачувала бар минимум достојанства? Или је ово по вашем укусу?", упитала је зато Милица Заветница премијерку Ану Брнабић на друштвеној мрежи Икс уз фотографију амбасадорке са томпусом.
А онда је, затражила да реагује и председник Александар Вучић.
"Позивам Александра Вучића да искористи уставна овлашћења и разреши Јелену Милић, амбасадорку Србије у Хрватској због њеног скандалозног понашања на догађају посвећеном жртвама Јасеновца, када је по ко зна који пут, угрозила углед и достојанство државе Србије", поручила је Ђурђевић Стаменковски.
Заиста, није ово први пут да Милићева својим понашањем скандализује и Србију, али и земљу домаћина.
Скандал је био и само њено именовање. Док су неки шалили како се земља спасила НАТО лобисткиње "подметнувши је" (јадним) Хрватима, други су одмах увидели какве опасности носи давање тако одговорне амбасадорске функције једној толико контроверзној личности.
"Чиме се она квалификовала за овако одговорну дужност? Да ли се препоручила дугогодишњим лобирањем за улазак Србије у НАТО, или срамним оправдавањем агресије 1999. године, изјавом да је НАТО био принуђен да интервенише због немогућности да се на други начин спрече злодела која је Милошевићев режим чинио. Да ли је за амбасадора изабрана јер у јавним наступима Русију карактерише као државу којој је интерес нестабилност балканског простора", протестовала је тада коалиција НАДА, иако ни прозападни блок није био задовољнији па је и Бојан Пајтић поручио да "Србију не може представљати особа која је дипломирала у шестој деценији".
Одговоре на питања коалиције НАДА нисмо добили, али, већ при самој предаји акредитива, имали смо кратки "привју" будућег Милићкиног мандата.
Она се, наиме, супротно свим дипломатским правилима за разлику од колега у дипломатији који увек бирају неутралне боје и стајлинге, пред председником Хрватске Зораном Милановићем, појавила ни мање ни више него у кошуљи леопард принта. Комбинацију је зачинила јаком шминком, златним накитом и упечатљивим златним каишем.
Њени модни избори најмањи су проблем. Много је већи разлог за бригу, па и за опозив то што она ради у Загребу.
У време док се српски народ сећао страдања током злочиначке акције Олуја, Милићева се присетила своје посете Вуковару. Објавила је фотографију са поруком из књиге утисака у којој је написала: "Нема речи. Само сућут за невине цивилне хрватске жртве. И вечно поштовање". Зашто је у сред лета, освежила објаву од седмог марта, и то баш у данима тако значајним за српске жртве – остало је нејасно.
Исто као што нам је нејасно, и због чега је српска амбасадорка зимус присуствовала промоцији књиге "Дипломатска олуја", Туђмановог министра Мате Гранића, у исто време док је у Београду представљан филм "Олуја".
Гранић је познат и по томе што је потврдио да су 7. августа 1995. године хрватски авиони напали српску избегличку колону на територији Босне и Херцеговине, а потом измислио да мета "нису били цивили, већ делови војске РСК".
Српска амбасадорка је, изгледа, толико била фасцинирана његовим ликом и делом, да није могла да одоли, а да му не затражи да јој потпише примерак књиге.