Силоватељ и хрватски бранитељ (54) добио је неразумно малу казну од две и по године затвора за силовање ћерке своје невенчане супруге.
У образложењу неправоснажне пресуде Жупанијског суда у Загребу наводи се да је "у домовинском рату учествовао од 1991. до 1995, да је носилац Споменице Домовинског рата и медаље Олуја".
Учесници рата у Хрватској, наиме, и даље су повлашћени и код изрицања судских пресуда за почињено кривично дело, тако и у овом случају где је мушкарац, осуђен на дупло нижу од најниже казне предвиђене законом.
Ова пресуда изазвала је реакције јавности и правних стручњака, који сматрају да то што је неко био бранитељ не сме бити олакшавајућа околност при доношењу пресуде за почињена кривична дела.
Загребачки адвокат и бивши судија Рафаел Крешић сматра да учешће у рату не треба укинути као олакшавајућу околност, али да би је судије, каже, као такву морали детаљно објаснити. Према његовим речима, неке олакшавајуће околности по општим критеријумима су прихватљиве, а неке нису.
"Тако учешће у домовинском рату не може бити олакшавајућа околност у кривичним случајевима ратног злочина. Исто тако није битно за висину казне да ли је неко отац ако му се суди због неплаћања алиментације. Судије само набрајају олакшавајуће околности, а требало би да их доведу у везу са личношћу оптуженог и образложити зашто баш свака од њих има утицај на висину казне која му се изриче", рекао Крешић, између осталог, за Н1 ТВ.
Други су пак уверени да је учешће у рату део прошлог живота окривљеног што мора имати утицај на висину казне.
Иначе, законом је предвиђено да се за силовање блиске особе може добити затворска казна од пет до 15 година затвора.